Izvolite...



_______________

Pregled emisije



Jadranka Kolarević (predsednica hrvatskog udruzenja "Potrošač"):

- U Hrvatskoj je deterdžent "Ariel" do skora bio nižeg kvaliteta i drugačijeg sastava u odnosu na isti koji se prodavao na austrijskom tržištu.
- Kupili smo deterdžent u unutrašnjosti Austrije i napravili komparativnu analizu deklaracija na istoimenim deterdžentima iz Austrije i Hrvatske. Radilo se o sasvim drugačijem sastavu. Deterdžent iz Hrvatske nije imao mnoge komponente koje je trebalo da ima.
- Proizvođač je na kraju objasnio da komponenti ima ali su drugačije, iako su to objašnjenja koja su vrlo uvredljiva.
- Naša priča je kraj pritisku na udruženja i kraj pokušaju da nam zatvore usta, ali je početak za mnogo toga drugog. Iako smo protiv uvoznika dobili tužbu, mi sada njih tužimo zbog lažnih optužbi.
- Pored uspeha da sa hrvatskog tržišta uklonimo "Ariel" trećeg kvaliteta; uspeli smo da uklonimo i tzv. "Ariel Kids", ne uz pomoć naših silnih inspekcija, već zahvaljujući pomoći pravobraniteljice za decu.
- Sada, posle naše dobijene tužbe, na deklaraciji deterdženta "Ariel" u Hrvatskoj stoji da je isti uvezen iz Francuske, umesto iz Češke.
- Srbija treba početi sa vodičem za potrošače, a budući da, kako primećujem, nema protoka informacija između državnih insistucija i udruženja za potrošače.
Ključna reč: Obaveštavati potrošače da mogu birati i kontrolisati; terati državne institucije da rade svoj posao; osavremeniti zakone, propise, i sankcije za one koji varaju.


Vladimir Ješić (roditeljski portal "Bebac"):

- Sudeći prema proizvodima koji nam se prodaju, nas u Srbiji tretiraju kao građane trećeg sveta.
- Razgovarali smo sa velikim kompanijama i pitali zašto jedan isti proizvod nije isti u Austriji, Nemačkoj, Sloveniji i Srbiji. Rekli su nam da se radi o ekonomiji, i da mi nemamo toliko novca da bismo mogli da platimo ono što oni mogu da proizvedu.
- Jedno mleko za decu nam je pokazalo da mlečne formule koje deca koriste u Srbiji nisu identične sa mlečnim formulama u Zapadnoj Evropi.
- Mi možda nemamo para da kupimo dobru ambalažu, ali mislim da i naša deca treba da imaju isti kvalitet hrane kao i deca na Zapadu.
- Proizvod koji koriste deca u Evropi prolazi daleko rigoroznije kontrole, po daleko većem broju parametara, nego što prolazi u Srbiji. To je problem naše države.
- Kod nas su kozmetička i industrija hemije bazirane na reklamama.
- Da li neko uopšte može da prihvati reklamu u kojoj dve domaćice uklanjaju tvrdokorne mrlje. To su stvari koje nemaju veze sa realnošću i zaista je u pitanju šarena laža.
- Hrvatska ima institucije sistema i zato je završila spor sa "P&G". Mi institucije sistema imamo u zgradama i na papiru, ali ih funkcionalo nemamo.
- Komapnija "Ivafarm" pravila je AD kapi za bebe, koje su, zahvaljujući našim pravilnicima, imale 600% vise D kapi nego što je trebalo. Na kraju su u istim kapima našli i bakteriju ešerihiju koli. Ministarstva su znala tu informaciju i pre nego što smo mi sa tim izašli u javnost. Niko nikada nije odgovarao za to, iako je sve dokazano.
- Prošlog leta pojavio se je čaj za bebe koji je u sebi imao salmonelu.
- Mesec i po dana se pričalo o sumnjivom mleku Aptamil. Povukli su ga sa tržišta, da bi ga već sledeće nedelje novinari pronašli u prodavnici.
- "Vašington Post" kaže da je 6 najvećih proizvođača flašica za bebe odlučilo da opozove sve flašice koje sadrže štetni bisfenol. Kod nas niko o tome ne polemiše, proizvođaču se ne govori da flašice povuče. Krivac je država u kojoj sistemi ne funkcionišu, dok sa druge strane imamo proizvođače koji koriste našu trulu državu da nađu rupe. Tako mi postajemo deponije za primer štetnih igračaka.
Ključna reč: Odgovornost istitucija, jer nemamo vremena da čekamo da deca porastu. Odgovornost uvoznika i proizvođača koji sebi ne smeju da dozovle da svesno uvoze ili proizvode štetne proizvode za decu.


Goran Papović (potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije):

- Udruženje za zaštitu potrošača je za protekle 4 godine ispitalo preko 217 proizvoda. Kao udruženje, na prostorima zemalja zapadnog Balkana jedini smo koji imamo oficijelni sajt.
- Ako pogledamo naše važeće propise pri uvozu, videćemo da se uopšte ne traži podatak da li proizvod koji se uvozi zadovoljava HACCP standard.
- 2008. godine, usled naglog skoka cene mleka, država je zapretila uvozom mleka u prahu. Pošto smo kao udruženje izrazli sumnju da u tom mleku ima melamina, tražili smo javnu informaciju o tome ko je uvezao to mleko i odakle je isto došlo. Par dana nakon toga ministarstvo zdravlja izjavljuje da melamina u mleku nema, iako smo proverili i utvrdili da nijedna laboratorija u Srbiji ustvari nema akreditovanu metodu za ispitivanje melamina.
- Naši pravilnici o kvalitetu proizvoda stari su preko 30 godina.
- Mnogi proizvođači u Srbiji, i oni koji dolaze u Srbiju, postali su enormno bogati zahvaljujući važećim propisima kod nas. Problem je u našem pravilniku o kvalitetu, i moramo ga promeniti.
- Mi u Srbiji moramo da promenimo 20.000 propisa. Ako skupština ovako nastavi da radi, mi to nećemo moći da uradimo.
- Mnogi naši pravilnici izlobirani su davnih godina. To se ni danas ne menja.
- Kao što organizacija potrošača od stranih i domaćih kompanija traži poštovanje propisa, tako i organzacija mora imati odgovornost prema zakonu i prema onome o čemu govori.
- Prema važećim propisima, sa tržišta ne možete povući nijedan deterdžent, flašicu, ili mleko, ako nemate zakonsku osnovu.
- Nije problem samo sa deterdžentima. Kod nas je na stotine hiljada dnevno prevarenih potrošača i kada su u pitanju prehrambeni proizvodi.
- Da je hrvatsko udruženje "Potrošač" od strane istog uvoznika tuženo u Srbiji, dobilo bi tužbu po istom osnovu.
- Za razliku od Srbije u Hrvatskoj postoji obaveza da deterdžent ne sme da zagađuje životnu okolinu. U Srbiji nijedno ministarstvo o tome ne vodi računa.
- U Hrvatskoj postoje 4 savetodavna tela za potrošače. Mi smo pre dve godine pokrenuli formiranje call-centra za potrošače.
Ključna reč: Trebalo bi da vidimo koliko sebe mrzimo, a ne koliko nas mrze drugi. Moramo raditi na novim pravilnicima, jer nas dnevno neko pljačka zahvaljujući starim. Novi pravilnici moraju što pre da vide svetlo dana.


Ljiljana Stanković (pomoćnik ministra trgovine i usluga):

- Potpuno je legitimno da jedan isti proizvođač na različita tržišta kreira različit kvalitet. To je ekonomski racionalno.
- Jako je bitno da deklaracija na proizvodu sadrži sve bitne elemente propisane zakonom, odnosno, da se tehničke karakteristike tog proizvoda uklapaju u granice koje smo mi definisali u Srbiji.
- Neki od pravilnika kod nas zaista jesu obnovljeni pre 20-ak godina, kao što je slučaj sa pravilnikom o kvalitetu mesa stoke. Ali većina tih pravilnika, što možete proveriti na gomili sajtova, obnovljeni su zadnjih godina.
- Neophodna nam je svest potrošača, jer potrošač je taj koji konačno daje glas da li će se nešto kupovati ili ne. Neophodne su nam jake organizacije potrošača koje će osvestiti potrošače, i na kraju krajeva doneti informacije da možemo da biramo šta ćemo kupovati.
- Mi imamo zakon o opštoj bezbednosti proizvoda i zakon o opštoj bezbednosti hrane, koji se u skupštinskoj proceduri nalaze već jako dugo. Nakon donošenja tih zakona mnoge stvari će biti drugačije.
- Trudimo se da osmislimo sva sistemska rešenja. U ovom momentu u skupštinskoj proceduri je zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, zakon o elektronskoj trgovini, zakon o konkurenciji, zakon o trgovini koji ulazi u javnu raspravu, zakon o zaštiti potrošača koji će biti najsavremeniji u okruženju. U fokusu svih tih zakona biće potrošači. Nakon svega uslediće zakon o oglašavanju koji takođe mora biti usaglašen sa evropskim zakonodavstvom.
- Najveća kazna za proizvođača je kada ga osude potrošači. Kada ga organizacija potrošača optuži za nešto, on je tu završio.
- Inspekcijske službe rade svoj posao. Proizvodi su bezbedni. Ne kažem da smo u savršenom sistemu, ali se jako mnogo trudimo da podižemo kapacitete institucija sistema zaštite potrošača, i jako mnogo ulažemo u osvešćivanje naših potrošača.
- Bitno nam je da organizacija potrošača napreduje jer će upravo ona biti najjači zaštitnik potrošača. Ali ne treba ni to zloupotrebljavati.
Ključna reč: Volela bih da smo poput Nemačke u kojoj su institucije na višem nivou, ali mi intenzivno radimo i stvaramo jedinstven sistem koordinacije inspekcijskih službi. Nadamo se da će i potrošači dati svoj doprinos.


mr Stevan Blagojević (Institut za opštu i fizičku hemiju):

- U vreme stare Jugoslavije postojali su propisi za ograničavanje uvoza robe koja se je mogla proizvoditi u zemlji. Normalno, sa globalizacijom to je postalo neizvodljivo.
- Imamo ogroman uvoz deterdženata. Za poslednje 3 godine naša zemlja je dala oko 35 miliona evra samo za uvoz deterdženata za pranje sudova i tkanina, koje uglavnom uvozimo iz Češke i Rumunije. Za samo 3 godine most preko Ade otišao je u neku drugu zemlju, za nešto što mi sami možemo da proizvodimo.
- Od 2005. godine, kvalitet ima novo ime. Danas su poverenje i cena integralni deo kvaliteta. Zato se proizvođači i kunu u poverenje.
- Danas u hemiji postoji piramida kvaliteta koja uključuje: kvalitetne sirovine; kvalitetan proces proizvodnje; internu kontrolu; spoljnu kontrolu; dok je na vrhu marketing i cena. Kvalitetan je onaj proizvod koji ima sve to zajedno. Ako napravite proizvod koji zadovoljava samo jedno i bude najskuplji na svetu, niko ga neće kupiti.
- Ako kod dva ista deterdženta nije isti hemijski sastav, deterdženti ne mogu prati isto. Ako u Nemačkoj ima 4 tenzida, a ovde 2, ti deterdženti neće prati istom efikasnošću.
- Naš Institut za opštu i fizičku hemiju akreditovan je u celoj Evropi. Naši pravilnici u hemiji redovno se usklađuju sa evropskim.
- Kod nas se mora uticati na obrazovanje. Neophodno je ljudima objasniti da sva uvozna roba ima carinu i da je samim tim i skuplja, što ne znači da je kvalitetnija.
- Istina je da su nam deterdženti malo zaostali u odnosu na zapadnoevropske. Problem je u našim starim pravilnicima o kvalitetu.
- Naš pravilnik uopšte ne razlikuje industrijske deterdžente i one za kućnu upotrebu. Tu je problem.
Ključna reč: Kada kupujete neki proizvod, imajte u vidu da u cenu proizvoda i te kako ulazi i svakovečernje reklamiranje televiziji.



Autor pregleda emisije: Vanja

uh,ala se bore za rec...
ziva rasprava za sada...
nazalost i ova emisija ce pokazati da je sat za kljuc malo vremena...

Da pocnem...Svidjaju mi se gosti...Dobri su sagovornici mada malo upadaju jedni drugima u rec... Trebala je Nata da ih banuje salim se malo...e sad ozbiljno...

Zalosno je sto neko iz ministarstva zdravlja nije prihvatio poziv u emisiju...

Mislim da se mozda u pocetku malo vise pricalo o Arielu,a ne i o ostalim proizvodima kao sto je hrana koju konzumiramo,sto je bitnije...
Drago mi je da su pomenuti i medicinski proizvodi...kao i decije igracke koje sadrze toksicne materije...a takve se najvise nalaze po kineskim radnjama...

Svidja mi se pominjanje zakona sto se tice proizvoda,mada ne znam koliko je to ostvarivo...

Sve u svemu,svidela mi se emisija i drago mi je da je i ova tema
obradjena...

Edit: Prijavljujem se za hemicara kojeg traze...


Poslednji put izmenio korisnik Mistery dana Pet Apr 10, 2009 10:19 pm; Izmenjeno ukupno 1 puta. (0 procenata izmenjeno)

Da nije vreme za pauzu?

Kljuc bi mogao bez natase, a da li bi natasa mogla bez kljuca?

Kako se svadjaju, kao seljaci na pijaci, i bas tako se i Natasa postavila.
Svi kao kad se skupe poznanici i nepoznanici na pijaci...
----------------------------------------------
A koja je zenska sto prica da ima u svakom mestu telefona za zastitu gradjana i potrosaca, neka politicka...........?

Kljuc-klopka....

Liberalno prezentovanje informacija, to je trend....
Kazi sta hoces, pozovi se na nesto, cisto da izgleda kao argument, udari na sto lazni ugovor, laznu analizu i vozi....
Ako se otkrije , nece odmah, ako se otkrije , to ce biti izuzetak , a ne pravilo...

Svako prica svoju pricu, svako u pravu, istina u varijantama koliko hoces, jedino sto se svi slazu to je da ce neke pare biti ulozene u sistem....

I Natasa dodaje , bas lepo i odgovorno da ne dajete lazna obecanja...

I stvarno kafenisanje, nema boljeg opisa za emisiju , osim ono rasprava na pijaci....

Ariel pa ariel...Ok to sto razlicita trzista potrazuju drugaciji deterdzent zbog svoje namene ali sta sta je sa cokoladom...i nekim drugim namirnicama

Upadanje u pola recenice i to ucestalo...

Napali zenu (ne znam kako se zove ali lici na Rialdu Kadric) kao da je ona kriva sto 7 zakona od velikog znacaja ceka dok se u skupstini radi to sto se radi ( nista ne radi)

Vladina uvodna rec mi se dopala.

Igracki od stetne plastike i farbe ce uvek biti nazalost...Onih 7 zakona su jako potrebni,ali do tada ko zna kakvo cemo smece pojesti..bitno je da se u parlamentu dobro jede.....

Nataša je žena uljudno opomenula par puta onog što mnogo priča, pa neće mu valjda zapušavati usta vakuum gumom u sred emisije.... Ako neko ne zna kad treba da prekine, to nije njen problem...

Elem...

dečko sa onog "bebac" sajta je najmudrije zborio. Apsolutan je apsurd da se zna da u AD kapima ima 600 puta više vitamina D (što direktno vodi u hipervitaminozu koja može biti jako opasna ili u ko zna šta drugo), i da niko prstom ne mrdne! To nije normalno!!!! U takvim situacijama se javlja na svim medijima, podhitno se skida roba sa rafova, povlači iz prodaje a prodavac ide gde mu je mesto!
I to da je nešto drugo, nego AD kapi za bebe koje su tek došle na ovaj svet... Sramota! Paradoks!

A ona gospođa iz ministarstva mnogo opravdava svoje radno mesto... Mislim, šta je s ovim ljudima? Bez obzira gde rade i čime se bave - i oni su potrošači! Zar im nije stalo?
Kao što su i vozači oni koji odugovlače sa zakonom o saobraćaju... ali to je neka druga tema... Generalno: ova emisija je bila još samo jedan dokaz više da je Srbija prokletinja kakve nema...

Odlicna tema.
Sagovornici nisu nista odgovorili na pitanje voditeljke, sto i nas kao potrosace jedino zanima:
- kada ce se stopirati distribucija i prodaja stetnih proizvoda i kad i kako ce se to sankcionisati
- zasto se ne ubrza objavljivanje informacija o stetnosti proizvoda, tj. zasto ministarstva ne daju nalog da se povuku iz prodaje, a ne da inspektori odlaze na teren u svaku radnju i povlace robu
- zasto je potrebno da mi posebno za sebe u nasoj drzavi utvrdimo da je jedan proizvod stetan, pa tek onda da ga povucemo, kad su to negde u svetu vec utvrdili i na osnovu njihovih nalaza povucemo iz prodaje takve proizvode
- zasto se sanitarna inspekcija ne bavi vise time, i zasto su kazne tako niske pa ih je lako platiti i nastaviti prodaju stetnih proizvoda

Nisam mogla da verujem kad su utvrdili da Arijel nije istog kvaliteta kao austrijski, iako ga placamo isto kao austrijanci, ali zadovoljava norme kvaliteta. Pa i mi bi prali arijelom na 40 stepeni umesto na 90 kada bi bio jednako kvalitetan kao u austriji... tako da to sto austrijanci peru na 40 a mi na 90 nije merilo da imamo isti prasak losijeg kvaliteta. I onaj hemicar koji tvrdi da Arijel nije istog sastava, ali to ne znaci da ne pere...boze sacuvaj. Pa opere on, ali ne isto kao austrijski...
U nasoj zemlji treba da se dele leci o informisanju o proizvodima, na sajtovima za zastitu potrosaca da se istakne koji su proizvodi i u svetu i kod nas dospeli na "crnu listu", da se objave na sajtovima podaci o sprovedenim cak i pojedinacnim analizama svih proizvoda...
Ljudi nemaju vremena za novine, za slusanje vesti, i ne znam odakle bi jedna porodilja koja doji, i ne spava vec 2 meseca i stravicno je umorna, saznala da mleko za bebe nije ispravno ili npr. flasice... to ne sme biti u prodaji, ili mora biti oznaceno, neka kampanja o informisanju mora postojati koja ce biti svima dostupna.
Super je sto svi imamo sa interneta listu stetnih aditiva, ali zar treba da nosim tu listu sa svim E oznakama kojim ima oko 30 koliko znam, i da svaki proizvod u marketu proveravam? Pa moja kupovina bi tad trajala satima! Zasto onda lepo ne stave oznake kao na cigaretama - stetno za zdravlje! Na kraju krajeva, neki od proizvoda ispade da su stetniji od cigareta...

Sagovornici koji upadaju kao na pijacu jedni drugima u rec, i pricaju medjusobno dok neko drugi ima rec - je odraz njihove licne kulture, i na to voditeljka ne moze da utice, jer ih ne poznaje dovoljno. Ali bi trebalo uvesti neki red, iskljuciti im mikrofon...

Kljucne reci su:

javasluk
neprofesionalnost.
nezainteresovanost
basmebrigost
kadaceplatost

Meni emisija uopste nije bila losa.Malo su vise jedno drugom upadali u rec,ali...Bitno je ono sto su rekli.E sada mi smo to sve culi(i nama je muka od toga),a jesu li cule one lencuge u skupstini?Sta je potrebno da se njima nesto smuci?Ne verujem i ne znam.