Ljubomora.
Jako delikatna tema.
Govore nam da je normalna u zdravoj meri, da daje smisao ljubavi, da je prirodna i potrebna. Da je suprotna od ravnodušnosti.
Uostalom, ima li čoveka koje je nekada nije osetio?

A opet, kako ona pravi pakao od zivota? Kako iz te normalne prelazi u nenormalnu? Da li zavisi od okolnosti ili od ljudi. Tj. hoće li jedan čovek biti ljubomoran u vezi sa jednom ženom, a u drugoj ne.
Kako je lako probuditi ljubomoru kod čoveka. samo mali nagoveštaj izdaje, i kreće fantazija koja može sve da umisli.

Kako živeti sa ljubomorom. Znam puno žena koje su u brakovima provele decenije da nisu imale muške prijatelje, izlazile same, ima slučajeva da kod ginekologa nisu smele da odu.. Nisu se bunile, sve zarad mira u kući.

Ne znam šta je gore. Biti ljubomoran, ili biti žrtva ljubomore? Ajde, sad kad vam kažem da je kod 70 posto svih ubistava, motiv ljubomora, mozda i znam odgovor na svoju dilemu. (imali smo dva ubistva sa tim mogućim motivom prosle nedelje, u Vasinoj u centru Beograda i u Jagodini)

Evo da kažem o sebi.. Bila sam ljubomorna do pre 5, 6 godina. Imala sam napade sumnji, nesigurnosti.. Ne znam sta se desilo ali se taj mehanizam isključio. Da li je stvar u samopouzdanju.. Ne verujem, i dalje imam svoje nesigurnosti.. Da li je stvar u količini ljubavi.. To tek nije. Da vam ne objasnjavam.. U godinama? Pa trebalo bi da budem ljubomornija, valjda su statsale lepe, zgodne devojke..

Mislim da je u vremenu.. Valjda za konstruisanje paralelnih svetova treba više dokolice. Ovako, kad je vremena malo, nemam kad da otvaram ta vrata.

A vi?

Kada sam procitala naslov teme, pomislih na more (a) i leto i ljubavi, kad ono sasvim nesto drugo, ali svidja mi se.

	Natasa Miljkovic ::
	Govore nam da je normalna u zdravoj meri, da daje smisao ljubavi, da je prirodna i potrebna. Da je suprotna od ravnodušnosti. Uostalom, ima li čoveka koje je nekada nije osetio?

	Natasa Miljkovic ::
	A opet, kako ona pravi pakao od zivota? Kako iz te normalne prelazi u nenormalnu? Da li zavisi od okolnosti ili od ljudi. Tj. hoće li jedan čovek biti ljubomoran u vezi sa jednom ženom, a u drugoj ne. Kako je lako probuditi ljubomoru kod čoveka. samo mali nagoveštaj izdaje, i kreće fantazija koja može sve da umisli.

	Natasa Miljkovic ::
	Kako živeti sa ljubomorom. Znam puno žena koje su u brakovima provele decenije da nisu imale muške prijatelje, izlazile same, ima slučajeva da kod ginekologa nisu smele da odu.. Nisu se bunile, sve zarad mira u kući.

	Natasa Miljkovic ::
	A vi?

Sve dok ne smeta nekoj strani mislim da ljubomora u braku nije suvisna. Ako pocne da stvara nekoj strani opterecenje- pritisak onda se je treba resiti.
Kod nas je na pocetku braka cini mi se bilo vise ljubomore sto ne znaci da smo sad ravnodusni ali je nekako necujna ne smeta nikome.
Mislim da ljubomoru i ne moraju sami partneri da izazovu kod nekog od njih moze doci i sa strane.
Znam jednog tipa koji zeni ne dozvoljava da radi i ona je zrtva ljubomore, pisao sam vec o tome na temi Zatocenice a opet znam jos jednog koji je toliko ljubomoran da ne dozvoljava da neko njegovoj zeni zadrzi kaput ili pripali cigaru, osetio ja na svojoj kozi.
Jednostavno u vezi ne dozvoliti da ljubomora ugrozi ono zbog cega smo usli u tu vezu a to je ljubav, naidje ona nije da ne naidje ali tek ona zdrava jer ni ravnodusnost nije dobra nikako.

Ono u sta sam siguran je da ovde necemo cuti nikog ko je ,, bolesno " ljubomoran... osobe kao one sto je Nenad pomenuo... svi znamo za barem nekoliko takvih primera... kao kada nas pitaju sta nam najvise smeta kod nekog, pa svi pricamo licemerstvo, laz ... a licemera i lazova na sve strane ...Ali posto je ovo ona poslednja recenica( treca) off-a koja se tolerise, da se vratim na temu . Slazem se da ljubomore mora da postoji u odredjenim granicama, jer mi nekako ravnodusnost ne zvuci bas ,,najzdravije". E sada kolicina ljubomore dalje zavisi, kao sto jedna moja prijateljica nedavno rece , od toga koliko je taj neko posesivan... nesiguran u sebe . Koliko je ,,mastovit" da u svojoj glavi isprica sebi citave price koje se nisu ni desile.
Moja iskustva sa ljubomorom kod drugih ( necu o sebi posto spadam u grupu ljubomornih u ,,granicama dozvoljenog " ) je da su najvise ljubomore pokazivali smekeri, zavodnici, ,,veliki ljubavnici ", ,,koji zive zivot punim plucima " . Meni licno nikada nisu to priznali, iako smo recimo bili dobri. Znam za nekoliko takvih primera. To mi je bilo jako cudno, jer su se jednostavno sve vreme pricale druge price, a onda kada covek razmisli ( uh ima li teze rabote?!! ), shvati da je to i normalno. Narcisoidnost koja ih i gura u stalna osvajanja,flertovanja po svaku cenu, je i glavni problem zbog koga i ljubomora dolazi do nivoa kada postaje nepodnosljiva. Oni su centar sveta i to u svakom trenutku moraju da budu.
Mislim da neko, ako zeli nesto da uradi, on ce to i uraditi.Na meni je ne da tu osobu stavljam pod stakleno zvono, vec da svakim danom cinim sve da ja budem sve sto zeli i sto joj je potrebno u zivotu.
Poverenje je kljuc svega. Ako nemam poverenja u osobu sa kojom sam... pa sta radim onda sa njom?

Kao sto je nicim izazvana preterana ljubomora znak da u vezi nesto nije u redu (kod tog ljubomornog partnera), tako i onaj partner nije sasvim normalan koji namerno izaziva ekstremnu ljubomoru kao neku vrstu potvrde naklonjenosti, narcizma i inverzne posesivnosti radi dokazivanja okolini; nebitno da se radi o muskom ili zenskom (u danasnjem svetu ravnopravnih).

Pokazivanje i/ili izazivanje preterane ljubomore je identicno stetno.

Simpaticna mi je saljiva ljubomora, ona je cak i zdrava u tolerantnoj (da ne kazem liberalnoj) vezi.

Sjajna tema...

Bila sam jako ljubomorna, dok se i meni nije desilo to isključenje mehanizma Shvatila sam, da je to ubedljivo najhladnije osećanje koje čovek može da poseduje! Nema tu mnogo ničega drugog osim onog: "JA" (ja - sam najgora, ona je najbolja ; ja - očigledno ne vredim, dok ona vredi; ja - se osećam užasno i preživljavam pakao)... Sve je uglavnom umišljeno i sve je naše patetično, povređeno i slabo "JA"... Druga strana ("ON" - ili neko drugi, nebitno), se isključuje... "ON" postoji samo u obliku mučitelja... sve ono, što kod njega voliš, pretvaraš u teoriju zavere protiv SEBE. I sve što urušava ono ponosno "JA" postaje hladno, neprijateljsko, tera u mržnju... Neprijatelja (suprarnicu) mrzimo, ali joj se i divimo... Sve što vidimo na njoj, u njoj, oko nje - počinjemo da preuveličavamo, idealizujemo, nekad to ide i do savršenstva! Još gore je ako nismo u situaciji da sa njom popričamo, da pogledamo, da li slučajno nema još koju vrlinu više, koju smo propustili Tek onda sledi idealizovanje i umišljavanje...I iznova i iznova tako mučimo sebe, proganjamo se sa samima sobom...
(Preduhitriću ovde hm-a) - sve je to rezltat povrđene sujete. Toliko puta sam sama rekla: "nisam ljubomorna, sujetna sam, nema to veze sa ljubomorom"... Ustvari, ljubomora je napredni oblik sujete.
Gore je biti ljubomoran nego biti žrtva iste. Nema goreg osećanja koje može da izjede, da u poptpunosti uništi dušu, da zatruje, osim naše sopstvene ljubomore... Kao žrtvi, donekle ljubomora može i imponovati... Ali teško onom ko se bori sa svojim unutrašnjim demonima, to je pravi užas...

Citat:

Evo da kažem o sebi.. Bila sam ljubomorna do pre 5, 6 godina. Imala sam napade sumnji, nesigurnosti.. Ne znam sta se desilo ali se taj mehanizam isključio. Da li je stvar u samopouzdanju.. Ne verujem, i dalje imam svoje nesigurnosti.. Da li je stvar u količini ljubavi.. To tek nije. Da vam ne objasnjavam.. U godinama? Pa trebalo bi da budem ljubomornija, valjda su statsale lepe, zgodne devojke.. Mislim da je u vremenu.. Valjda za konstruisanje paralelnih svetova treba više dokolice. Ovako, kad je vremena malo, nemam kad da otvaram ta vrata.