Kako je britansko-argentinski rat doneo ekonomski bum Foklandima
Ostrva koja je rat promenio nabolje
Autor: CDC/IB | 02.04.2007 - 10:41
Foklandi, mala grupa ostrva u južnom Atlantiku pod britanskom upravom, 25 godina posle rata između Britanije i Argentine, postala su meka za doseljenike. Malo ko je mogao da pomisli da će najveća pomorska bitka posle Drugog svetskog rata uticati na prosperitet zajednice koja broji manje od 3.000 ljudi, ali upravo to se dogodilo.
Nešto manje od 3.000 stanovnika Foklandskih ostrva suočeno je sa sasvim drugačijom stvarnošću od ratne: poslovi, kao što su šišanje ovaca ili nega bolesnika, ostavljeni su Čileancima, dok mešanci sa ostrva Sveta Jelena, koje leži četiri hiljade kilometara na severoistoku, uglavnom rade kao konobari ili prodavci. U priobalju, korejski, tajvanski, ruski i španski brodovi sa indonežanskom, filipinskom ili bangladeškom posadom vade na tone lignji, čime je zamenjena nekada osnovna ostrvska delatnost - izvoz vune i ovčjeg mesa.
„Nema dovoljno radnika koji bi radili sve ono što se može raditi“, reči su Majka Samersa, člana foklandskog zakonodavnog veća.
Foklandska ostrva imaju jedan od najvećih dohodaka po glavi stanovnika na svetu, oko 50.000 dolara godišnje, kao i 360 miliona dolara deviznih rezervi. Ribolov donosi prihod od oko 88 miliona dolara, od čega dozvole za ribolov i porezi „pune“ više od dve trećine vladinog budžeta, koji iznosi 66 miliona dolara godišnje. Pre rata, ova ostrva su bila tek nešto više od ogromne farme ovaca. Ljudi koji su živeli u „kampovima“, što je lokalni naziv za pašnjake, i zavisili su od kompanije „Fokland ajlands“, koja je držala monopol.
Završetak rata je doneo boljitak stanovnicima ostrva, od kojih su većina potomci Engleza i Škota koji su nekad nosili naziv Kelperi, po vrsti morske trave iz ovih područja. Konflikt je naterao Veliku Britaniju da preispita svoj odnos prema Foklandskim ostrvima i rezultirao je da ostrvljani dobiju puno britansko državljanstvo.
Promene u oblasti ekonomije su rezultat britanske odluke da dozvoli foklandskoj vladi da proglasi ekonomsku zonu na prostoru od 320 kilometara, kojom su ostrvljani dobili nadležnost nad hladnim, ali ribom bogatim vodama. Donošenje ovakve odluke stanovnici ostrva su tražili i ranije, ali je Velika Britanija to uvek odbijala iz straha da će isprovocirati Argentinu.
„Rat je bio katalizator promene, ali zona za ribolov bila je okidač“, kaže Andrea Klauzen, član zakonodavnog veća.
Argentina ni danas ne odustaje od svojih pretenzija prema Foklandskim ostrvima, koji se u Argentini nazivaju Malvinskim, a odnos dve zemlje nedavno se pogoršao zbog ogromnih ulova ribe na Foklandima. Predsednik Nestor Kiršner sve češće šalje nacionalističke poruke oko Foklandskih ostrva. Argentinska vlada obećala je da će koristiti samo diplomatska sredstva u svojim naporima da povrati kontrolu nad ostrvima, ali to stanovnicima ostrva pruža malu utehu.
Žaljenje Britanaca
Velika Britanija je juče izrazila žaljenje zbog pogibije ljudi na obe strane tokom rata na Foklandskim ostrvima, ističući da će porodice poginulih argentinskih vojnika moći u toku ove godine da održe komemorativni skup na ostrvima. Britanski ministar inostranih poslova Margaret Beket naglasila je da Britanija želi da „izgradi konstruktivan odnos“ s Argentinom.
Izvor: Blic ...
          |
