Inteligencija: kazna ili dar?

Saša · **Upisano:** Sub Dec 20, 2008 11:20 pm

	Natasa23 ::
	Pa mi ne znamo ni koliko ovaca ima u Srbiji

Kako ne znamo, one koje se NE sisaju ima 250, nekoliko ih se prejelo juce na Sv. Nikolu pa su na bolovanju a vec mesecima bleje za govornicom i ne rade nista a ovcar se izgubio u dimenziji i vremenu. Ne znam dali da im saljemo veterinara da ih pregledaju ili da im se cita luda molitva. Wink

Offovao sam, nisam mogao da odolim iskusenju. Very Happy

Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon

Prijatelj · **Upisano:** Ned Dec 21, 2008 12:34 am

da se vratimo na temu

treba li pustiti decu da dembelišu na času i previše ih štititi da se ne muče
i da im pada inteligencija, a spor je oko toga jeli uticaj okoline 10 ili 80%

takođe šta treba uraditi da se sa teorijskog pređe na praktično znanje

i ono što je rekao katančić,

	katančić ::
	Gde vidite vezu inteligencije sa radom i uspesima na matematickoj olimpijadi... Jeste da treba velika inteligencija, ali treba i rad...

danas se i ne traži inteligencija, ko je inteligentan jeli to onaj ko uradi
10000000 zadataka iz matematike i nauči ih napamet,
e to je za mene glupost
mada i sposobnost pamćenja je neka vrsta inteligencije

Katančić · **Upisano:** Ned Dec 21, 2008 1:15 am

Tema je otisla u pedagogiju, ali da pojasnim sta podrazumevam kao socijalizacija pre institucionalizacije...
Dete ce svako igranje sa decom shvatiti kao institucionalizaciju , ma kako je mi predstavili , ako mu se predstavi kao "idemo u skolu", "idemo u zabaviste".....jer to predstavlja ustanove za njega i za nas...

Problem institucionalizacije pre socijalizacije sam negde pojasnio...i on postoji u ovom sistemu i pristupu , ma koliko pozitivnog imao sistem (tutorstvo jasno pomaze, dobra pedagogija pomaze, igra pomaze)....
-dete ne ulazi u igranje i druzenje svojom voljom
-uvek postoji stariji autoritet....

Te dve stvari su dovoljne da ovde govorimo o institucionalizaciji edukacije , a ne o socijalizaciji gde ih nema (naravno ne bukvalno , vec diferencijalno gledano)...

Dete ne uspostavlja hijararhiju u institucijama bez prihvatanja pravila te institucije i kriterijuma institucije o rangiranju....i hijararhiji...
Dete je u submisivnom , ali kreativnom stanju dok je u instituciji...
U socijalizaciji dete nije u submisivnom polozaju, vec u dinamickom trazenju i menjanju svog polozaja...od submisivnog do agresivnog...
Problem je kako pobediti puritanizam i legalizam i banalnost danasnjih odraslih osoba i prava i spreciti nasilje medju decom...

Ja sam u dvoristu imao 50 dece od 18 do 3 godine, nekad i vise....
I ima tuca, ima svadja, ima namestaljki , ali nema tiranije....
Ali roditelji te dece su svi bili manje vise normalni i posteni prema roditeljstvu ma sta bili privatno (mafijozi ili policajci, cija deca imaju povecan nivo agresivnosti )

Nisam siguran da je to danas u Srbiji moguce, zbog egoizma roditelja, a i tolikog medijskog zastrasivanja...

Nisam siguran koliko vas misli da je socijalizacija ako se deca igraju jedna sa drugom u prisustvu vaspitacice ili uciteljice ili tutora...
Bukvalno jeste, ali nije uopste u onom smislu slobodnog uspostavljanja hijararhije, biranja kontakta , preferala , svadja ili distanciranja...
------------------------------------------------
U vezi medjunarodne olimpijade, nemojte da se zanosite da se tamo zadatak moze odraditi ako se izvezba 1mil zadataka....
Inteligencija neminovno treba za olimpijadu, ali treba i mnogo rada, shvatanja svih mogucih odnosa , novih znanja, rutine egzibicija sa odnosima i formulama...
Zaboravio sam koliko je zadataka po danu na olimpijadi , a koliko na balkanijadi, ali cini mi se 3+4 a radi se oba dana po 4h ili bese drugi dan 5h....

Da priblizim ljudima....ETF je imao jedne godine dva prijemna ispita...
Jedan je bio po principu republickih takmicenja, malo slabiji , nesto izmedju regionalnog i republickog....
Znaci 5 zadataka i 4h sata vremena (dovoljno 2,5h)
A drugi prijemni je bio ono kao i danas, znaci pitalice, kratki zadaci i slicno, 18 komada za 3h...

Rezultati su sledeci....
Oni koji su odradili dobro prvi tip prijemnog su odradili dobro i drugi tip prijemnog....jer imaju i znanje i primenjljivost...
Oni koji su odradili dobro drugi tip prijemnog cak i za nijansu bolje, nisu odradili dobro prvi tip prijemnog...
Oni su naucili pitanja , ne shvatajuci ni primenjljivost , a ni veze izmedju tih naucenih formula i odnosa...

Zakljucak.....ETF vec vise godina ima prijemni samo po drugom tipu....i degradacija kvaliteta studenata se osetila odmah prvih godina uvodjenja prijema...i od strane kolega i od strane profesora...

Ovo poslednje verovatno ima veze sa temom...
Bolonja je super za to.....ona takodje donosi smanjenje povezivanja znanja , iako se stalno pominje da je prakticki orjentisana...
Medjutim ona je dobra za industrijski oblikovanog radnika, sablon majstora....
Niti student mnogo gubio na ucenje, niti sutra mnogo boli glava van onoga sto radi na poslu...anti-istrazivac...

Saša · **Upisano:** Ned Dec 21, 2008 1:38 am

	Katančić ::
	Ovo poslednje verovatno ima veze sa temom... Bolonja je super za to.....ona takodje donosi smanjenje povezivanja znanja , iako se stalno pominje da je prakticki orjentisana... Medjutim ona je dobra za industrijski oblikovanog radnika, sablon majstora.... Niti student mnogo gubio na ucenje, niti sutra mnogo boli glava van onoga sto radi na poslu...anti-istrazivac...

Ne znam dali je to tvoja pausalna procena ili potkovana podacima koji bi bili delimicni. Praksa ima 2 svrhe i nema iskljucive veze sa industrijski oblikovanim radnikom, nego sa spremanjem buduceg strucnjaka da uspesno funkcionise u sklopu neke organizacije, bila to turisticka agencija ili neka multinacionalna kompanija.

Ako neko ima osnovno ali zastarelo skolsko znanje koje nije sposobno da prati razvojni napredak u svetu u bilo kom sektoru privrede i drustva, onda buduceg strucnjaka treba tako spremiti da efektivnim funkcionisanjem u organizaciji sto brze predje sa osnovne skolske teorije na aktuelni unapredjen standard u polju delatnosti. Nivo apstrakcije i nivo inteligencije uz timsko funkcionisanje je presudno za napredak kako licnog tako i organizacije u kojoj se ocekuje da doprinosi.

Istrazivaci moraju da imaju cilj i svrhu inace zasto bi bili uopste placeni, moraju raditi na dodatnoj vrednosti, istrazivaci takodje funkcionisu u organizacijama....ceo model se odnosi i na njih.

Katančić · **Upisano:** Ned Dec 21, 2008 2:14 am

Ukratko
Bolonja = sertifikati
Fakulteti po starom = studiozno izucavanje,studije

Nijedan od velikih fakulteta nece prihvatiti bolonju....Jer bi pukli....njima trebaju studiozni studenti....a ne gomila ljudi koja ce 2,5godine odraditi po raznim fakultetima tipa visa skola , a onda doci i pokupiti diplomu MITa ili kembridza....Ili Ciriskog tehnoloskog ili tehnickog fakulteta...

Srbija = bolonja = radni kamp intelektualne evrope
Stara Juga = Fakulteti = Zlata vredni propheti....kreativni znalci....

Bunarenje i politicko zavrsavanje, a da ne pricam guranje studenata i studentkinjama...toga je bilo , a sad je jos vise.....

Jos da pomenem....sistem referenci .....
Sistem referenci je nastao zato sto sistem diploma nije garantovao znanje.....
Onda je nastao sistem referenci koji razresava taj problem jer se prikazuje dokaz aktivnosti na nalazenju prilike i plus dokaz na uradjenom projektu...
Inace bi bilo dovoljno ko sto je bilo 60tih i 70tih kod nas, imas diplomu , onda i znas....u dobrih 90% slucajeva...

Danas je procenat imas diplomu onda i znas _____?

Prijatelj · **Upisano:** Ned Dec 21, 2008 3:52 pm

hm pa tema je bila

Vanja ::

PISA test je pokazao da je Srbija prilicno lose prosla, i da nasa deca poseduju dobro reproduktivno znanje, dok je funkcionalno znanje, koje je mnogo vaznije za snalazenje u zivotu, na minimumu.
Medju 500 najboljih univerziteta na svetu nema nijednog iz Srbije.

Mensa Srbije ove godine zapocinje sa programom za edukaciju roditelja, a da bi se pomoglo razvoju mozga kod dece.

Moze li roditelj da podigne intelektualne sposobnosti svog deteta?
Da li je inteligencija potpuno razvijena sposobnost? ili je potencijal?

Nekad su naucnici verovatli da se inteligencija nasledjuje 100%.
Pa se vremenom smatralo da spoljasnja sredina i okruzenje utice na
inteligenciju 10%, pa 20%... itd.

Danas se smatra da je uticaj spoljanjse sredine mnogo ozbiljniji i
znacajniji, po nekim pokazateljima cak i do 50%.

Katančić · **Upisano:** Pon Dec 22, 2008 5:54 pm

Ukratko receno , posto vidim da me ljudi ne razumeju....

Max(inteligencije) zavisi od genotipa
Real(inteligencije) zavisi od fenotipa, okoline......

Drzava i politika je uvek sramota za inteligenciju , vise ako se trudi da zaglupi narod, jer onda mora tom glupom narodu da ide niz dlaku....
Prednosti zaglupljivanja naroda su mnoge....od nize cene odrzavanja/plate, do lakseg vodjenja/grizu se medjusobno

Ne postoji niti moze postojati pametna vlada, narocito ne u sistemu u kojem pojedinac zna da se ne ceni rad, nego vika, opanjkavanje njegovog rada i politicke afere....

Stereotip drustva postoji i po pitanju "sta je to inteligentno" i po pitanju "sta je to pametno"....
Srpska inteligencija moze biti brendiran proizvod jer on kao pojam apsolutno ne tretira nista od sporednih zrtava i efekata, vec na prilicno animalnom , amoralnom nivou uzdize makijavelija na nivo etickog diva...
Tj pretvori u etiku ono sto si morao da uradis da bi uradio ono sto si zeleo da uradis....

Srpski brend inteligencije stoga prilicno destruktivno deluje na svedski tip inteligencije ili holandski tip inteligencije (koji vaze za najinteligentije gradjane evrope) koji uzimaju u obzir i ostale sporedne efekte aktivnosti (tako za njih nije pametno dobiti 30kg gvozdja iz presecene ograde koja sluzi na javnom mestu da se zimi ljudi pridrzavaju i ne proklizavaju, i tako od rada vrednog 300e uzeti 30e....)

REPTILOID · **Upisano:** Ned Jan 04, 2009 9:36 pm

inteligencija kao dar ili kao nacin prepoznavanja cinjenica koje su konstantne,varijabilne i beskonacne u univerzumu,priroda covekove naravi,kosmicka bol koju je opisivao nikola tesla.kazna sigurno ne jedino ako nije u pitanju surova emocionalna inteligencija ili kontra diktorna prepotencija.sto se fakulteta ili diploma tice sigurno je usmeravanje presudno kod svakog pojedinca i u toku i nakon zavrsetka fakulteta.sto se bolonjske diplome tice ljudi nemaju pojma,da ne kazem da su glupi.bilo gde u inostranstvu vam prvo gledaju status ili radnu dozvolu,jer bez toga vi ste samo jos jedan magistar bez posla ili ti prava na rad.

Katančić · **Upisano:** Pon Jan 05, 2009 5:02 am

Kakvu emisiju je odradio "Agape" o genijalnosti na TV Studio B.......

Kako to da postoji gledaliste za TV STB koje moze da sazvace takvu emisiju ,a ne postoji za RTS.....Zar je moguce da najgluplji Beogradjanin ima po misljenju novinara vise spoznajnog od najumnijeg gradjanina unutar Srbije.....?

Ko mi ne veruje nek pogleda....

Gosti : prof Jaric (ovo je multidisciplinarac....) i prof Jerotic.....
Autor : Gajsek.....

Natasa23 · **Upisano:** Sre Jan 07, 2009 12:33 pm

Citat:

Za uspjeh u školi mama važnija od inteligencije

ZAGREB - Hrvatsko školstvo nema mehanizama kojima bi se umanjile socioekonomske razlike među učenicima pa djeca, čiji su roditelji visokoobrazovani i u društvu rade bolje poslove, u školi imaju više šanse postići bolji uspjeh i polije upisati fakultet. Da je uspjeh koji učenici postižu u školi posljedica niza faktora (a jedan je od bitnih upravo obrazovna razina roditelja, posebice majke), potvrdilo je i vanjsko vrednovanje postignuća učenika osnovnih škola koje su na uzorku 90.000 đaka 4. i 8. razreda lani proveli Nacionalni centar za vanjsko vrednovanje obrazovanja i Institut Ivo Pilar.

Osnovnoškolci čije su majke visokoobrazovane iz svih su predmeta na testu u prosjeku postigli za 20 do 30 posto bolji uspjeh od onih čije majke imaju završenu samo osnovnu školu. Statistički su najveće razlike u uspjehu na testu iz engleskog jezika: učenici 4. razreda čije su majke završile fakultet u prosjeku su riješili 74,7 posto ispita, dok su učenici čije majke imaju završenu samo osnovnu školu u prosjeku riješili svega 42,9 posto ispita. Isto je bilo i u 8. razredu.

Hrvatska nije jedina zemlja u kojoj obiteljsko podrijetlo stvara prepreke za uspješno sudjelovanje svih učenika u obrazovanju. Rezultati PISA-e (testiranja 15-godišnjaka koje provodi OECD) pokazali su, naime, da isti problem muči većinu zemalja. U umanjivanju nejednakosti zemlje EU postižu pritom bolje rezultate od SAD-a i Japana, no i među njima postoje razlike. Utjecaj majčine naobrazbe na postignuća učenika velik je u, primjerice, Slovačkoj i Njemačkoj, dok je u Finskoj i Nizozemskoj on vrlo malen. Prof. dr. Nikola Pastuović sa zagrebačkog Učiteljskog fakulteta kaže kako su istraživanja pokazala da društveni položaj roditelja na individualne razlike u inteligenciji djece utječe oko devet posto.

- Inteligencija, dakle, nije ključ svega. Obrazovanje je ipak društveni podsustav koji se ne može proučavati neovisno o vanjskim čimbenicima. U Hrvatskoj je socijalna slika gotovo zastrašujuća. Imamo mali sloj bogatih čija djeca idu na ljetne škole u Englesku. Na djelu je i kriza vrijednosti. Mladi vide da se bogatstvo i lagodan život ne stječu radom i znanjem - kaže Pastuović.
Finska kao uzor

Dodaje kako roditelji koji imaju VSS polažu veću vrijednost na školovanje, pa od svoje djece očekuju da i ona završe fakultet. Izlaz u ublažavanju nejednakosti Pastuović vidi u primjeni indvidualne nastave kakvu ima Finska, za što u Hrvatskoj treba dodatno educirati nastavnike.

-Finski učenici ne samo da na PISA-i postižu najbolje rezultate u svim pismenostima, nego i među njima postoje statistički najmanje razlike - kaže Pastuović. Dodaje kako je to prije svega rezultat nastave koja je prilagođena svakom učeniku, ali i niza drugih čimbenika. Ne treba, naime, zaboraviti da Finci imaju vrlo razvijenu kulturu čitanja, neovisno o obrazovnom statusu, što je posljedica i nekih geografskih obilježja: dugih noći i rijetke naseljenosti koja je otežavala socijalne kontakte. S razvojem tehnike u Finskoj se manje čita, ali i dalje najviše u Europi, kaže Pastović.

‘Potrebno je osposobiti učitelje’

Doc. dr. Josip Burušić, voditelj istraživanja, znanstveni suradnik Instituta Ivo Pilar:

- Razlike koje postoje u prosječnim postignućima skupina učenika roditelja različitog obrazovanja, pozivaju na žurnu reakciju. Potrebno je razvijati svijest o postojanju ovih razlika kao i njihovim dugoročnim implikacijama. Kod izrade kurikuluma treba voditi računa da oni budu prilagođeni mogućnostima svih, a dugoročno znatnije napore treba usmjeriti na izobrazbu učitelja i njihovo osposobljavanje za rad s različitim skupinama učenika. Iz rezultata je vidljivo što znači loša obrazovna struktura stanovništva.

Komentar: Naš školski sustav potiče razlike

Iluzorno je očekivati da će školski sustav ispraviti sve društvene nejednakosti, no škola bi ipak svakom djetetu morala pružiti stvarnu šansu da jednoga dana završi fakultet. U Hrvatskoj se mnogo govori o društvu znanja i jednakim šansama za sve. Najnoviji rezultati vanjskog vrednovanja postignuća učenika osnovnih škola pokazuju, međutim, da znanja koja posjeduju osnovnoškolci znatno ovise o obrazovnoj razini njihovih roditelja, posebice majki.

To upozorava na niz problema, među ostalim i na činjenicu koliko su roditelji prisiljeni raditi kod kuće s djecom. Na kraju bitku gube djeca čiji roditelji nemaju završen fakultet, pa manje znaju, a i manje su im aspiracije. Možda se nekom čini normalnim da djeca čiji su roditelji viskoobrazovani u školi postižu bolje rezultate, što znači da u pravilu upisuju bolje škole, nakon čega imaju više šanse upisati fakultet. No to samo upozorava na problem: naš školski sustav, umjesto da smanjuje naslijeđene obiteljske razlike, i sam pridonosi dodatnom socijalnom raslojavanju u društvu. Obistine li se najave dr. Petra Bezinovića, voditelja projekta državne mature, u trenutku kada matura zamijeni prijemne ispite, postoji opasnost da te razlike postanu veće.

Ne bih rekla da se Srbija u bilo cemu razlikuje kad je obrazovanje u pitanju