NaslovnaForumRegistruj seTražiLista članovaPravilnikVideo pomoć Pristupi
Vazno: Za pristup kompletnom sadržaju našeg foruma, neophodna je registracija ili ukoliko već imate nalog, morate biti prijavljeni!

Inspiracija - Tekstovi koji vam daju ideje

Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 154, 155, 156
Odgovori na poruku    Natasa-Miljkovic.com - forum » Književnost, Jezik & Lingvistika Pogledaj prethodnu temu
Pogledaj sledeću temu

Inspiracija - Tekstovi koji vam daju ideje
Autor Poruka
Kimi
Starosedelac
Starosedelac

Pol: Muski
Pridružio: 23 Apr 2007
Poruke: 2544
Teme: 25
Lokacija: Beogradski pašaluk-čivijaška republika
Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Sub Nov 24, 2012 2:58 pm Odgovoriti sa citatom

Морам идуће ноћи да прегазим Мораву, јер одозго ништа ни да шушне. Отишла је. Мир и мрак. Ја сам ти сада река што је пресушила. Сувих, рундавих обала, а на дну се црне облуци. Ала си ти, боже, бездушник. Требало би те сто и једну годину затворити у Гургусовачку тамницу. Нити сам ти сина на крст разапео, нити сам ти манастире рушио, нити сам стоци изворе мутио. Може бити само да ми на бради завидиш. Човек није ни мрав ни птица. Човек хоће бар онолико колико си бубама дао: да се множи толико да никад не може да угине. А Србијица је ливада коју река плави кад год зацвета. Ми се више семењем не множимо. Из корења неког ничемо. А земљу силе нису још тако дубоко заорале, ни нас сасвим ишчупале. Да бисмо живели, ми се жилама калемимо. Ја не стигох ни то. Суђаје пресудише да не оставим ни име, ни унуке да ме жале.
Теби, Адаме, остављам ову поуку јер си ти, колико било, и крв матере своје покојне. Истину да зборим, није То ради поуке и твојега владања. Живео сам колико је потребно да памећу стекнем: ниједна поука не важи за оне који долазе после нас. Причам да не бих баш сасвим умро. Хоћу да чикам луде. Гроба нема, а још збори. Не могу да се науживам милине кад чујем како људи, и кад теби буду моје године, слушају шта зборим. Нема ни гроба, а тако леп глас има. Руку ми мојих што их посветих недрима њеним мртвим, глас ми је гороломнички. Такав ми је живот био да сам једино ћутањем и ножем могао луде да кажњавам. Ја и причам да ми и глас не би појели мрави и жутоглави црвићи. А тебе, Адаме, именујем наследником. Све због мајке ти.
Била је за све. Гледна као ретко која у Србијици. У младој шуми све су букве лепе, али увек има једна на коју птице слећу. Није била смерна ни богобојажљива као оне на иконама манастирским, нити је личила на оне што се за цареве удају. Била је хајдук. Умела је да подвикне као четовођа и мазно да се улукави као калуђер побегунац. Знала је криво да измери, смела да закине надницу. Хтела је својски да помогне кад си у муци.
Аја црну воду пијем откад памтим себе. После неке буне, Турци ми ухватише оца и натакоше га на багремов колац. Одсекли млад багрем, није био дебљи од руке, кору му ољуштили и лепо га зашиљили. Цео багремар морали су да посеку, јер је таквих, као што је мој отац, било доста. Била би несрећа ако у твоје време не би било луди које би на багремово коле набијали. Не секу ли ради тога шуме око наших река, и оне ће пресушити. И искитише тако Турци бело коле љутим и главатим мужевима. Залише они коље, и чудо је божје како не олиста. Имало је и времена да се прими. Недељу дана га пазише крџалије. Ја верујем да се није примило зато што су га кучићи ноћу дрмусали. Само их је моја мати растеривала. По ваздуги дан седела је она под старим дудом, једва је имао неколико живих грана, и гледала мужа, лицем њој окренутог. А он кроз раскрвављене зубе протнуо језик и руга јој се. Није ни јела ни воду пила. Нико је није видео ни да спава. Сажалише се жене, па су јој свако вече дотурале по парче хлеба и каленицу воде. Ноћу је свог човека бранила од кучића. Изгризоше јој руке, давила их је њима, па је сва била нагрђена крвљу. Кучићи су јој и хлеб јели и воду локали. Кад крџалије побацаше коле с људима негде да нико није знао где, она је два дана луњала за гробом, па, како га није нашла, вратила се и села крај рупе што остаде од очевог коца. Зурила је у рупу без речи и суза. Дођем до ње, зовем је и молим да ми хлеба умеси, никога у кући нисмо имали, а она ме не чује. Мислио сам да неће из ината, па сам је грудвама гађао и тукао је по глави. Ништа није помогло. Мене узе поп да му прасиће чувам. Научи ме и да пишем. Баш је добро што је то учинио. Кад дорастох да се на коња попнем, он ми исприча да ми је мати од жалости за оцем полудела и изгубила се негде. Нико ми није рекао где јој је гроб, а ја се нисам ни распитивао.
Док сам млађи био, често сам их сањао, а два пута исто, што, ето, нисам заборавио ни сад, пред полазак. Отац у великој шубари, плази језик и сав је искићен јатаганима. Није отац, већ багрем, расцветао се, а само неколико листића на њему. Багрем има шубару, изубадан је јатаганима, а хода. И две раскрвављене руке, без тела и главе, беру са њега беле гроздове. Знао сам да је багрем отац, а руке што су кучићи изуједали мати ми је.
У то време није се спавало од прича да је Србијица пуна злата. О свима који се огаздише шапутало се да су орући и копајући нашли ћупове злата. По веровањима и предањима, није било моравске макве, веће баре и газа на рекама где се Турци нису били подавили с бисагама пуним дуката. Богомољке и гатаре предсказивале су злато по свим српским брдима и планинама. Стари људи виђали су ноћу како светли под жбуновима и дебелим дрвећем. Неки су казивали да у глуво доба по утринама из земље излећу златне пчеле. Грешне жене које би нагазиле на златне жишке остајале би без порода. Људима би се сушиле руке и одузимале ноге. Деца би се окаменила и из њихових уста врућа вода би текла. Једна богомољка заноћи у мом селу и, кад угледа месец, паде на колена и поче да запомаже: „Браћо и сестре по вери! Видите ли, месец је златан! Небо је пуно дуката! Берите божје воће и цркве дижите!“ Настаде отварање црквица. Све свеце из календара обележише гомилицама камења. Где год би се нашао неки камен у пољу или шуми, веровало се да је ту некада манастир био који су Турци порушили, кад Лазара посекоше на Косову.
Србијицу је нашу тада тресло златно лудило. Ћакну и мене, и ја ти се, Адаме, дадох у трагање за златом. Двадесет година сам рударио по нашим планинама и шумама. Узгред сам стизао да учествујем у смењивању књажева, ни бољих ни горих од оних пре и после њих. Газде се развичу да не вала, а ми слегнемо раменима: Дај и овога да пробамо. Од Мораве до Дунава нема брда које ја нисам чепркнуо. Где год чујем да се ноћу виде златне жишке, или ми кажу где су се Турци подавили, ја удри у копање. Богами, није злобан наш сељачки свет. Чим чују да сам стигао у село, а ја сам био чувен у свим нахијама, нагрну и причају где има блага. Биће овде, биће онде, ноћу ми сан растерује жута тмина, па се крадом изгубим дале. У те дане и сањах расцветани багрем што хода и оне две руке што кучићи изуједаше. Зато сам и таманио лајаву поганију што насрће и на мртвог и на живог човека.
Тако сам ти ја био први рудар Србијице, али благо не нађох. Манух се луда посла и потражих друго занимање. Младост мину. Остадох сиромах. Од бруке се више никад у село не вратих. Моја рачуница овако је казивала: ломио сам се по бунама — војвода не постах, рударих за благом богат нисам. И наставих ти ја, Адаме, да газим по овој нашој каљогажи између три реке.
Ко не стече у буни и шпекулацији а нешто му се хоће, иде у чиновнике. дај, велим, да пробам и То. За чиновника ти велика памет никад и није била потребна. Слушаш само што ти претпостављени каже и понекад му деци купиш фишек шећера. Био сам пандур, шпијун, порез наплаћивао, стајао пред Гарашаниновим вратима, До књажевог коњушара догурао, али даље ни макац. А тада наступише и рђаве године за чиновнике. Народ кука на њих и странке дођоше. Народ јурну у странке. Сељаци нањушили мрс, јер од свих каса, државна је најдубља. дођеш ли на власт, дижи! Биће нешто и за сељачки свет. Брже од књажева, поче власт да се мења. Људи ни овамо, ни онамо. А негде се мора. Сад си горе, па си доле, данас јеси, а сутра те нико не пита. Чиновништво наше ти Србијице окрену нову лозинку: Дај шта даш!
Иако су ме године прегазиле, ја ти кренух у Миланове ратове, јер се у војсци и без мотике једе хлеб. Тада ми заденуше две медаље. Рекоше, за јунаштво. А ја сада мислим да ли је то стварно за јунаштво и све више толкујем да није. Кад неко има много крви, онда му пијавице стављају да одмале. Нашој жгољавој Србији пијавице нису требале. Књаз рече да треба, а ми јуриш на низаме и Черкезе, па после и на Бугаре. Кад Тимочани дигоше буну, ја пожурих њима да књазу на подвољак пијавицу турим. Беше кратко, али жестоко. У Тој буни нисам желео да постанем војвода.
Распричао сам се, а жалост ме салеће. И жури ми се, скоро ће ноћ. Време ми је да прегазим Мораву. Чуј ме, наследниче! Кајем се што ти ово причам јер ћеш помислити да сам грдан лажов и црни развратник.
Хоћу, не из зле намере, и тебе да поставим на своје место. Причао сам ти да могу ребра фалично да се ужлебе и срце с леве да се обеси на десну страну. С тобом је нешто много горе. Е, много је нас на овој земљици који нисмо на свом месту и с разним другим како не ваља.
Ти ћеш бити велики газда. Поред Мораве неће ти бити равног. Можеш бити и посланик, јер ће Аћим поверење сељачко да ти остави. Сви ће те слушати и покоравати се. И ти с њима мислићеш да си најпаметнији. Бићеш сила и све ћеш моћи. Ако пропаднеш, останеш голаћ, нико и ништа, а то се, по неком природном инату, и великим газдама дешава, онда, Адаме, никад не опрости живомученику Николи што се мртав руга твоме јаду. Али, све се уздам да нећеш, па ти зато и причам ово.
Као што рекох, ти ћеш бити богат, уз то ћеш се и богатом девојком оженити, јер се дукати, као оне црвене бубице у пролеће, хватају један за други. Твоја деца ће бити Катићи, унуци надалеко чувеног радикалског вође Аћима и сина му трговца Ђорђа. Тако ће да их запишу у црквене књиге. Е, То је грешка! Ситан мањак: презиме. Само презиме. Али све је оно, Адаме.........


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
ICE MAN
Kimi
Starosedelac
Starosedelac

Pol: Muski
Pridružio: 23 Apr 2007
Poruke: 2544
Teme: 25
Lokacija: Beogradski pašaluk-čivijaška republika
Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Sub Nov 24, 2012 3:04 pm Odgovoriti sa citatom

.........Ја, који сам се за живота најмање бавио тражењем правде између Морава, хоћу само да исправим грешку у твом презимену. Истине ради, и да свако буде на свом месту. И зато што у твом богатству стоји забоден и мој нож. Одмах ћу да ти кажем. Твоје презиме, наследниче Адаме, јесте Дачић. Јесте, руку ми мојих, баш Дачић! Све знам. Дачићи ће бити твоји надничари и слуге. А разлика је између вас само у презимену. Истину зборим. Тола ће да умре у твојим оборима, крај неког корита, растерујући свињама што се гоје вране и врапце. Као што видиш, Тола је твој отац, а његови синови су твоја браћа по оду. Псуј и мрзи ме колико ти је на срцу тешко, али тако је, Адаме. А ти сâм мисли што човек мора о овоме да мисли.
Морам да пођем. Али нешто никако да разберем: неко целог живота тражи благо, као на прилику ја, па га не нађе; а некога, као на прилику тебе, Адаме, донесе ветар у златне рачве, семце зарије жилице у њих, па се златом храни. Зашто ли је тако?
А ти, наследниче, не заборављај да ти је Тола отац. Незгодно је да човек проживи век а да му је оно унутарње фалично ужлебљено. Може бити да је то највеће зло. Мислим да јесте.
Ђорђе нема рашта на мене да се љути. Он је одувек имао оно што ја никад нисам имао. Чим се вратио с гробља, где заувек остави Симку, он постаде оно што јесте: човек који од невоља и несрећа сељачких живи и расте. До подне продаје даске за мртвачке сандуке, а од подне јури дужнике, интерес уписује у главницу, купује необран кукуруз и мршаве свиње што дању и ноћу лутају по пољу. Помор ће му надокнадити изгубљено у апси. Ова јесен највише ће њему родити. А све за твоје добро, Адаме.
По мом предсказању, Аћим неће дуго, и нек не брине, нашу тајну нећу одати. То што је између мене и њега остало, нико неће сазнати. Много је страшно и крваво било.
Изићи ћу из подрума, ући ћу у јабучар да мало постојим као да бирам правац. Сви су путеви моји и сви су исти. И сваким могу да пођем. Падаће презреле јабуке. Убраћу неколико за вечеру. Ићи ћу јарком, иако је тама, да ме не препознају сељаци у опустелим сокацима, којима последњих дана највише мртви прелазе. На крају Прерова нећу стати: тамо Мијат, звиждећи, вуче воду и меси блато. Прави кућу, миш. И ожениће се сада неком удовицом. Много их оста у овом помору. Дуго ћу стајати на обали. Пре много година ту сам ја по младом леду прешао реку. Врбе с једном једином граном нема више. Морава је појела с њивом. Мораш, рећи ћу себи, мораш последњи пут, па ћу да загазим у живо, звонко протицање реке.
Ја што гребах овај летопис јесам Никола, први рудар Србијице, старац с гороломничким гласом и житељ без гроба. Презиме своје једино ја знам. Рођен сам 9. јануара 1811. године. Нећу да кажем где.

Dobrica Ćosić, Koreni


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
ICE MAN
gavrani
Naj forumas 2011.

Pol: Muski
Pridružio: 13 Maj 2010
Poruke: 5806
Teme: 88
Lokacija: austrougarski deo prestonog grada zemaljske srbijice
Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Sub Nov 24, 2012 9:38 pm Odgovoriti sa citatom

Podsetio si me koliko su ovi Koreni dobra knjiga.
Bravo...


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
I AM - I CAN
Neko iz mase
Naj forumas 2010.
Naj forumas 2010.

Pol: Zenski
Pridružio: 14 Okt 2008
Poruke: 4009
Teme: 123

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Pet Jan 25, 2013 8:37 pm Odgovoriti sa citatom

Dragan Torbica, Državni posao ::

Nemam baš običaj da citiram Balaševića,više volim bebeka ali evo nekoliko stihova:
"Nosila je Jelen braonski i pila ko konj zadružni,
baš od takvih su me čuvali stričevi s' dugim brcima
ko tele me je gledala,Krajiškom pesmom sluđena,
čije si pile pijano i što si meni suđena..."



Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
Boriti se, tražiti, ne naći i ne klonuti...
ıdɐʞ sǝ oʞɹǝćǝ!
Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom!
Saša
Naj forumas 2009.
Naj forumas 2009.

Pol: ?
Pridružio: 09 Jan 2007
Poruke: 9108
Teme: 174
Lokacija: EU
Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Pon Sep 29, 2014 2:16 pm Odgovoriti sa citatom

Momo Kapor ::

Beograd nije sav u Beogradu

Mnogo veći deo Beograda je u čeznji za Beogradom, koji ga čini lepšim nego što u stvari jeste. Beograd je u beogradskim kafanama po svetu u kojima se sakupljaju "naši"...
"Skadarlija" u Ričvudu (Njujork). "Balkan" u Sidneju. "Četiri breze" u Briselu. "La coza" u Karakasu. " Beograd " u Minhenu. "King Petar" u Vašingtonu...
Beograd je u trešnji na dnu koktela "Menhetn", koji upravo siše jedna srećno udata osamljena Beograđanka, što u rimskom "Kafe Greko" rezimira svoj život - da li je sve to, zaista, vredelo toliko truda: bi li bolje živela da se udala za svog Mikija i ostala na Voždovcu?
Beograd je bio i u briselskom restoranu "Stara Srbija" pored Grand placa, kada nas je vlasnica Dobrila, nekadašnja "crna dama srpske poezije" pitala šta je sa pesnikom Brankom Miljkovićem, a mi joj ispričali kako se pretvorio u spomenik na Kalemegdanu!
Zapanjila se! Kako spomenik, kada je ona tom spomeniku štopala čarape i kuvala pasulj kada je bio potpuno nepoznat?
Beograd je i u Hamiltonu (Kanada), gde nas jedan ostareli konjički oficir Kraljevske vojske pita, "Duva li još košava tri, sedam ili dvadeset i jedan dan?", a košave već dugo ni za lek... Dojadilo joj, izgleda, to što nije uspela da nas oduva sa ovog brega, pa sad cvili i zavija tamo negde u ruskim stepama.
Beograd je u kućama onih što su bili prinuđeni da ga napuste, ponevši sa sobom po neki njegov delić, ispresovani kalemegdanski cvet u herbarijumu, neku knjigu, recept za musaku od plavih patlidžana, nadimke iščezlih lepotica i lepotana, fotografiju maturanata Treće muške gimnazije (školska 1956-57), mazni beogradski akcent, koji nije uspeo da pokvari čak ni engleski. Ni stara Knez Mihajlova, oljuštenih fasada i propalih trotoara sa lokvama, nije više na Knez Mihajlovoj! Ona je na stopalima ostarelih šetača, koji ni na jednom svetskom bulevaru nisu mogli da uhvate korak nekadašnje "štrafte".
Beograd je na fotografijama pokojnih majki, očeva, baka i dedova, koji u životu nisu putovali dalje od Zemuna, a sada sa slika blago posmatraju njujoršku dnevnu sobu po kojoj se razmileo svet što čavrvlja na sedam jezika.
Beograd je tamo gde zakiselimo samo jednu glavicu kupusa u lavabou i od nje savijemo sarme, da se pohvalimo Australijancima ili Argentincima, našom hranom.
Beograd je u načinu na koji Beograđani primaju goste po svetu; Beograd je na ikonama svetog Nikole i svetog Jovana, najčešćim beogradskim slavama - ikonama koje su putovale do Kanade i Novog Zelanda; Beograd je ...
Beograd nije u Beogradu.
Beograd je u svim onim Beograđanima, koji još uvek ne mogu ili ne smeju da se vrate.
Ali ni ja više nisam ovde, već negde drugde, odakle očajnički pokušavam da se vratim samom sebi...
Beograd nije u Beogradu, jer Beograd , u stvari i nije grad - on je metafora, način života, ugao gledanja na stvari.
Beograd je u ideji koja oplođava svet gde god da se ponese njegov duh. On je u nekom vicu, u slučajnom gestu, u urođenoj ležernosti sa kojom se primaju pobede i porazi, tamo, gde je jedinica za merenje stila - šarm.
Beograd je u imenima malih Švajcaraca, Francuza, Šveđana, Nemaca i Amerikanaca, čije su majke Bеograđanke.
Beograd je u kažiprstu kad pozivamo 011.
Beograd je u izrazu "bez veze!", ma na kom se kontinentu izgovorio.
Beograd je rasut na sve četiri strane sveta.
Čeznem da jednog dana svi ovi Beograđani budu na okupu.



Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku

Nije najjači u vrsti koji preživljava, nego je to najinteligentniji. To je onaj koji je se najbolje prilagodjava promeni.

Trebalo je milione godina da od majmuna postane čovek, komunistima je bilo dovoljno 50 godina da od čoveka naprave majmuna.

Pametan se uči na tudjim greškama, a glupi ni na svojim ne nauči.

Richard von Weiszäcker:"Oni koji zatvaraju oči za prošlost su slepi u sadašnjosti."


AKO SRBIJA STANE (3 dela):
http://www.youtube.com/watch?f.....WWH3kCGNFM

http://www.youtube.com/watch?f.....RUijJ9xpAs

http://www.youtube.com/watch?f.....spmETzn_M0

Predsednik Srbije, "diplomac", "predskazao"/znao za smrt pokojnog premijera dr. Zorana Djindjica:
http://www.youtube.com/watch?f.....2Z3G0D3x4E
Prikaži poruke iz poslednjih:    

Odgovori na poruku    Natasa-Miljkovic.com - forum » Književnost, Jezik & Lingvistika Sva vremena su (GMT +2:00) Beograd, Kaliningrad, South Africa
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 154, 155, 156
Strana 156 od 156

 
Skoči na: 
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu

Srodne teme
Naziv teme  Autor   Poslednja poruka 
Uz koji track se budite? invdj Sub Jun 06, 2015 2:35 pm  Pogledaj zadnje poruke
Mobbing Ona vredi milijona Sre Feb 20, 2013 7:04 pm  Pogledaj zadnje poruke
Da li su ljudi koji slusaju narodnjake losi ljudi? Ona vredi milijona Uto Sep 25, 2012 9:21 pm  Pogledaj zadnje poruke
Najveći blam koji vam se desio Vladimir Banić Uto Jul 24, 2007 3:51 pm  Pogledaj zadnje poruke
Studenti koji nikad nisu dobili manju ocenu od desetke Oni Eric Cantona Čet Apr 19, 2007 8:36 pm  Pogledaj zadnje poruke



Stavovi koje izražavaju članovi foruma u svojim porukama su njihovi lični stavovi i ne predstavljaju zvanične stavove uredništva emisije "Ključ" i Nataše Miljković.
Svaki korisnik snosi punu moralnu i materijalnu odgovornost za sve poruke koje na forumu napiše. Urednici foruma odriču se odgovornosti za sadržaj tih poruka.




NaslovnaBiografijaForumBlogGalerijaIntervjuiKontaktArhiva emisijaDownloadLink to us!Natasa-Miljkovic.com - RSS za temu
Forum je baziran na phpBB 2.x software-u. Originalni dizajn napravio je Vjacheslav Trushkin. Forum održava ekipa foruma. Pravila ponašanja možete naći ovde!