NaslovnaForumRegistruj seTražiLista članovaPravilnikVideo pomoć Pristupi
Vazno: Za pristup kompletnom sadržaju našeg foruma, neophodna je registracija ili ukoliko već imate nalog, morate biti prijavljeni!

Inspiracija - Tekstovi koji vam daju ideje

Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... , 154, 155, 156  Sledeci
Odgovori na poruku    Natasa-Miljkovic.com - forum » Književnost, Jezik & Lingvistika Pogledaj prethodnu temu
Pogledaj sledeću temu

Inspiracija - Tekstovi koji vam daju ideje
Autor Poruka
jorgovan
Dezurna pricalica
Dezurna pricalica

Pol: ?
Pridružio: 27 Sep 2007
Poruke: 850
Teme: 6

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Pet Mar 30, 2012 11:24 pm Odgovoriti sa citatom

Alkoholicar-deo iz price-


Bio sam posvećen alkoholu zajedno sa nekim vernicima, simpatičnim momcima sa juga, pretežno Vranjancima. Oni su, za razliku od mene bili dosta uspešniji u alkoholu, verovatno zbog toga što su ga posmatrali kao božanstvo, zbog toga ih i nazivam vernicima. Oni su u njemu zaista uživali, svaki gutljaj su sa takvom pažnjom prinosili ustima da je to bilo vredno divljenja, ta posvećenost. Ja sa druge strane nisam osećao tu vrstu ljubavi i obožavanja prema tom ljutom piću, čak sam ga najčešće silom gutao delimično ga prezirući.

Odrastanje pored oca alkoholičara je imalo svoje posledice. Otac po prirodi miroljubiv se opijao svakoga dana, tražio je beg od realnosti, bio mu je iz nekih razloga potreban. Dolazio je kući opijen kao kakav medved, dobroćudan, sa blagim osmehom koji je sve ukućane iritirao. Kada bi njegova žena, moja majka počela da histeriše, da vrišti na njega i kada bi počela svojim sitnim pesnicama da ga udara u naduveni stomak i grudi, on je samo stojao sa svojim iritantnim osmehom, umrtvljen alkoholom njegov nervni sistem nije registrovao bol, ako bi koja pesnica zalutala ka licu dešavalo se da potkači njegov nos on bi to tek sutradan video dok bi posmatrao svoju raskrvavljenu majicu. Trajao je njegov beg od realnosti godinama, neprekidna opijanja i padanja po ulici, u sredini u kojoj smo živeli sa malim provincijalskim mentalitetom koji nas je krasio mi sebi nismo ni mogli goru sudbinu da poželimo. Strah od tuđe osude, od sramote, od moralnih normi davno postavljenih, mi smo patili, slepo smo se držali tih pravila, naših familijarnih veza i naših palanačkih poznanstava. Otac kao da je sve to znao i kao da ga je taj mentalitet samleo, ta uskoumnost nije bila njegova priroda, gradski život mu je smetao, činio ga praznim.

Njegov slobodni duh je bio slomljen kao kada bi ste gorsku pticu zatvorili u kavez, ona bi prirodno probala da se prilagodi ali vremenom bi uvenula. Otac je bio gorska ptica u pravom smislu te reči ali on je bio ptica koja je sama došla do kaveza i ušla u njega privučena lagodnim životom u senci ruke koja joj je svaki dan prinosila hranu i punila njenu zdelu. Zdela bez dna, svakog dana dopunjena. Nije bilo potrebe za letenjem i čeprkanjem po stablima i zemlji u potrazi za insektima i crvima ili skupljanja rasutog žita po poljima nakon žetve. Vraćanja ka gnezdu i hranjenja podmladka i sutradan isti takav dan sa istom rutinom. Zatim onaj opasniji deo dana, beg od kobca il kakvog drugog grabljivca, gde se glava gubila u sekundi i tada se zauzimalo mesto u lancu ishrane. Sve to je bilo nepotrebno, nepostojano, ovde u sigurnosti kaveza. Posle mnogo dana provedenih u kavezu vraćalo se sećanje na let, na slobodu i nepregledna polja ispod raširenih krila, ti kratki trenuci su predstavljali sve ono što je bilo vredno u životu, sada je sigurnost kaveza bila beznačajna, sve za šta je vredelo živeti bilo je van njega, kavez je sada predstavljao prepreku, nekada slatke želje koje su se ostvarile sada su predstavljale gorku realnost.

Otac je zapravo tu sudbinu doživeo, odrastao u planinskom selu, u malenoj zajednici ljudi koji su se tu naselili stotinama godina ranije. Zore su bile njegove, svež planinski vazduh mu je hranio telo, prirodna hrana prirodni ljudi. Čista planinska voda, njihovo mleko i majčina hrana. Radili su dosta, strogi otac je stalno kupovao zemlju, stada su se umnožavala i otac bi terao na pijacu i prodavao nekad goveda a nekad ovce. Štedelo se, živelo skromno i srećno. Otac njegov, moj dobri deda, je bio strog čovek koji je iznad svega cenio pošten rad i svoju zemlju. Iako zadovoljni bez ikakvih manjkavosti, potomci su napuštali te krajeve, odlazili za snovima, tako je i iz njegove kuće potomstvo otišlo.

Otac se selio iz grada u grad, tražio sreću, završio škole i zaposlio se na dalekom severu u ravnici. Naviknut na težak i dugotrajan rad brzo je pronašao zasluženo mesto u gradu, mnogu su znali da cene njegove kvalitete, njegov predan rad bez mnogo pitanja i komplikacija. Vremenom je počeo dosta da zarađuje, ubrzo se mogao ubrojati u kategoriju imućnijih ljudi varošice u kojoj je živeo. Bio je cenjen, porodica je došla sama od sebe, žena i dva deteta, muško i žensko, skućio se. Zapitao se šta bi još čovek mogao da poželi od života, bio je mlad, osnovao porodicu po normama društva, imao lepe prihode, lepu kuću u kojoj se obilno jelo, sve je to u mislima delovalo skladno i idilično ali u njemu je nešto kopkalo, nešto je bilo nepotpuno to je duboko u sebi osećao, problem je bio što nije mogao da otkrije uzrok tog osećanja.


Koreni su ga vukli, glasovi iz zavičaja su dolazili do njega, svakog leta je odlazio sa svojom bledolikom porodicom u rodne krajeve, međ svoje rumene brđane. Deca nisu volela da idu tamo kao ni žena, odviknuti od rada nisu bili pošteđeni poslova, stari deda ih je jednako sve terao da rade uz svo njihovo negodovanje. Otac je poprimao drugačiji oblik tela, govora, ponašanja, misli postajao je druga ličnost, na licu bi mu se u tim nedeljama ocrtavala nekakva svetlost kao da je kakav svetac, čak je i izgledao dosta mlađe. Majka je negodovala, zahtevala brži povratak kući kao da joj je njegova sreća smetala. Često se zapitam da li je to bio pravi otac u svojoj prirodi i sreći, u svojoj ispunjenosti dok je u gradu obitavala njegova tužna beživotna kopija kao prazna ljuštura. Sećam se tih dana poslova koje je obavljao, sa kakvom lakoćom ih je radio, podizao je stvari za koje je trebalo dvoje ljudi, dok bi mu nešto bilo zapoveđeno on bi to istog časa i završavao, nije mu se moglo zadati dovoljno poslova koliko je on mogao da uradi. Vodio me je po poljima i šumama njegove mladosti, na seosko groblje na grobove njegovih predaka, do stare vodenice gde smo pili ledenu vodu.


Povratak u grad je sve menjao. Otac je i dalje bio oran i veseo ali samo nekoliko nedelja. Vraćao se svojim obavezama pun elana ali ulazak u rutinu i staru kolotečinu je bio njegov privatni pakao, na licu mu se svakog dana pojavljivala nova brazda, kao dokaz njegove tuge, duša mu se lomila u parčiće i vremenom došlo se do jedinog mogućeg rezultata.
Prijatelji i poznanici su ga vukli po kafanama, svakom je imponovalo društvo mladog, imućnog i cenjenog čoveka, a on je sedeo za stolom kao leš, samo ljuštura bez duše, i mehaničkim pokretima sipao u sebe čašicu za čašicom raznih pića zavisno od dana do dana. Prešlo mu je u naviku da leči svoju patnju na taj način ali sa svakim gutljajem patnja je postajala još veća i zahtevala dodatnu količinu pića, kao kada na plamen sipate kakvo gorivo da bi ga ugasili.

Godine su prolazile, imetak se smanjivao. Počeo je veći deo dana da provodi po kafanama, uskoro ostao bez posla i trošio ranije zarađeno. Znao je da porani ranom zorom sa izlaskom sunca u svoj hram, deca su ga omrzla i gledala ga kao kakvog tuđinca, kao da od njega nisu poticala, često postiđenja njegovim javnim ispadima, njegovim padanjem na javnim mestima ili kao što se često dešavalo njegovim povraćanjem po ulici dok bi komšije to posmatrale i kasnije prepričavale. Žena ga je tretirala kao psa lutalicu, često je zgađena njegovim bunilom znala pred decom da ga pljune po sred lica, on je sa onim večitim smeškom ostajao nem na sve to. Postao je žalosna pojava, društvo se izgubilo, nekada prijatelji su mu se sada samo na ulici javljali i to ponekad mada ih i on ne bi baš uvek prepoznao. Redovno društvo su mu postali njemu slični ljudi, skupina praznih ljuštura odbačenih od porodica i društva. Rak rana celokupnog društva, bolesnici koji su hodali gradom u svom bunilu, samo im je falila bolnička odeća i da se nađu na pravom mestu i možda bi neke nade bilo za njih ali pored njihovoh porodica koje su ih odbacile i nada je bila odbačena. Jednog dana, prazna ljuštura se vratila sa svoje dnevne ture, legla u krevet i zaspala. Deca su već odrasla, žena je išla na svoj posao od koga su živeli, u selu više nije bilo živih, i majka i očev otac su preminuli, štale i ambar su bili prazni, život je preolazio, sve se menjalo. On je tu legao i u mislima se poslednji put vratio svome zavičaju, ponovo mu se nakon mnogo godina vratio osmeh na lice tako je zaspao i više se nije probudio.


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
http://www.youtube.com/watch?v.....ture=share
gavrani
Naj forumas 2011.

Pol: Muski
Pridružio: 13 Maj 2010
Poruke: 5806
Teme: 88
Lokacija: austrougarski deo prestonog grada zemaljske srbijice
Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Pet Apr 06, 2012 11:06 pm Odgovoriti sa citatom

O USAMLJENOSTI:

Nikada nisam bio usamljen. Bio sam po iznajmljenim sobama – i osecao sam da želim da se ubijem.
Osecao sam se depresivno. Osecao sam se odvratno – odvratno iznad svega – ali nikada nisam osetio
da bi neka druga osoba mogla da ude u sobu i izleci me od tog što me muci... ili možda više ljudi. Ne.
Drugim recima, usamljenost je nešto što me nikada nije brinulo jer sam uvek gajio neku cudnu naklonjenost ka samoci.
Na žurkama, ili na stadionu prepunom ljudi koji se raduju zbog necega – e onda mogu da se osetim usamljenim.
Citiracu Ibzena: ,,Najjaci ljudi su najusamljeniji.”
Nikada nisam pomislio: ,,Pa, doci ce neka prelepa plavuša i dudlace mi kitu, lizace mi jaja i ja cu se osecati dobro.”
Ne, to ne pomaže.
Znaš one tipicne ljude, ,,Hej, petak je uvece, šta ceš da radiš? Samo ceš da sediš tu?” Pa da.
Zato što nema nicega napolju. To je glupost.
Glupi ljudi se muvaju okolo s glupim ljudima. Pusti ih neka se medusobno zaglupljuju.
Nikada se nisam opterecivao time da mi se desi nešto kad izadem uvece.
Krio sam se u barovima zato što nisam želeo da se krijem u fabrikama.
Izvinjavam se milionima, ali ja nikada nisam bio usamljen. Ja volim sebe.
Ja sam najbolja forma zabave koju mogu da imam.
Hajde da pijemo još vina!

Bukovski


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
I AM - I CAN
jorgovan
Dezurna pricalica
Dezurna pricalica

Pol: ?
Pridružio: 27 Sep 2007
Poruke: 850
Teme: 6

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Pet Apr 06, 2012 11:19 pm Odgovoriti sa citatom

Fantasticno!

Iz koje je ovo knjige, procitao sam neke njegove ali ovo nisam?


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
http://www.youtube.com/watch?v.....ture=share
Neko iz mase
Naj forumas 2010.
Naj forumas 2010.

Pol: Zenski
Pridružio: 14 Okt 2008
Poruke: 4009
Teme: 123

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Pon Apr 30, 2012 6:15 pm Odgovoriti sa citatom

Odlomak Ne daj se Ines

... Ja neću imati s kim ostati mlad ako svi ostarite

I ta će mi mladost teško pasti

A bit će ipak da ste vi u pravu.

Jer sam sam na ovoj obali

Koju ste napustili i predali bezvoljno...

A. Dedić


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
Boriti se, tražiti, ne naći i ne klonuti...
ıdɐʞ sǝ oʞɹǝćǝ!
Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom!
jole_85
Starosedelac
Starosedelac

Pol: ?
Pridružio: 01 Feb 2008
Poruke: 3264
Teme: 23

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Pet Jun 08, 2012 11:23 pm Odgovoriti sa citatom

"Ako ti jave da sam pao na razoranim, sleđenim poljima Flandrije, da me je pokosio šrapnel – ti nemoj da budeš tužna i nemoj plakati pred svijetom...
..jer vrlo dobro znaš da iz mojih grudi ne mogu da niknu suncokreti niti se moje kapi krvi mogu pretvoriti u makove…
To je sve jedna obična literarna konstrukcija, a da ne pričamo o tome što ja nikad nisam ni vidio Flandriju niti je ona vidjela mene.

Ako ti kažu da sam se u svojim posljednjim časovima junački držao, da sam neustrašivo gledao smrti u oči, da sam je čak i začikavao, da sam svog sudiju prezrivo pljunuo, a da sam dželatu dao kesu dukata uz riječi: “Dobro obavite svoj posao!”, a da sam, potom, sam izmaknuo stolicu ispod vješala, ti bi morala znati da je to jedna obična izmišljotina, izmišljotina onih koji ne znaju šta je to život a šta smrt znači.

Ti me dobro znaš: znaš kako ja često umirem svakog bogovjetnog dana, kako se trzam na svaki šum, kako mi se čelo često orosi znojem (reklo bi se bez razloga), znaš da se bojim proviriti kroz špijunku na vratima bojeći se ne znam ni sam čega, bojeći se nekoga ko će mi s nadmoćnim osmijehom na licu izrecitirati stihove Marine Cvetajeve:
PREDAJ SE!
JOŠ NIKO NIJE NAŠAO SPASA OD ONOGA KOJI UZIMA
BEZ RUKU!

Sjećaš se kako sam se bojao kad si trebala da me predstaviš svojim roditeljima, koliko ti je trebalo vremena da me ubijediš da nisam baš toliki kreten koliki izgledam, da se ponekad sa mnom može proći ruku pod ruku kroz prometnu ulicu…

Ja pamtim ono veče kad smo otišli kod jedne tvoje prijateljice koja je slavila rođendan, sjećam se svakog vica koji sam ispričao i sjećam se pogleda društva koje je u meni gledalo neku egzotičnu životinju, sjećam se kako su se gurkali laktovima kad smo ulazili, kad sam skidao svoje cipele sa pačijim kljunom (a u modi su bile brukserice), kako sam ispod stola krio onu rupu na ne baš čistim čarapama…

Pamtim kako sam to veče, ponesen strahom, popio tri flaše “Fruškogorskog bisera”, litar i po domaće rakije (više je nije bilo) i završio sa “Mandarmetom”, nekim likerom od mandarina…

Od svega toga bi se napilo jedno omanje krdo slonova, ali ja sam bio najtrezniji, bojao sam se da tebi ne napravim neko sranje i to me je držalo.

Onda smo izašli na Vilsonovo šetalište i ti si se propela na prste i poljubila me, evo, baš ovdje, pored uha, a ja sam morao da sjednem na klupu i da počnem plakati… Prolazila su neka djeca i čuo sam ih kako kažu: “Vidi pedera!!!”
Kao i uvijek, ti si me pitala šta mi je najednom, a ja nisam mogao da ti objasnim da to uopšte nije najednom, da je to stalno, da je to neka vrsta mog zaštitnog znaka, nešto po čemu bih sebe poznao među hiljadama meni sličnih, nešto što se i ne trudim da sakrijem, jedan zloćudni tumor s kojim sam se rodio, tumor na mozgu i duši koji se ne da ukloniti nikakvim operativnim putem ni zračenjem, ni činjenicom da te volim i da ti voliš mene…

Ako ti jave da večeras hodam po kafanama i olajavam tebe i našu ljubav, da se prodajem za loše vino, da skupljam opuške tuđih simpatija, ljubim ruke nečistih konobarica, ispadam budala u svačijim očima… To ti je živa istina. "
Dario Džamonja


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
"Svoju snagu prepoznaćeš po tome koliko si u stanju da prebrodiš trenutak, jer trenutak je teži, strašniji i duži od vremena i večnosti!"
gavrani
Naj forumas 2011.

Pol: Muski
Pridružio: 13 Maj 2010
Poruke: 5806
Teme: 88
Lokacija: austrougarski deo prestonog grada zemaljske srbijice
Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Pon Jun 11, 2012 10:49 am Odgovoriti sa citatom

http://www.politika.rs/rubrike.....or.sr.html

Citat:
Погледи са стране
Раша Попов
Како је краљ Пера стишао раздор

Стари владар је „цинкарење” (откуцавање) сматрао клицом моралне трулежи и распада

Стил владавине државом препознаје се по душевном расположењу становника. Стари краљ Петар Први Карађорђевић је овладао Србијом већ у другој фази свога живота. Један од умних наших људи с краја двадесетог века, Радомир Константиновић, сматрао је „чика Перину” владавину својеврсним чудом: током њеног трајања у Србији је нестало раздора. Пре ње духови су били раздражени, по вашарима су се чуле опседнуте нарикаче и кобни злогуци што призивају радовањску клетву, да се секира подигне опет и освети вождову главу.

Међустраначка омраза дивљала је земљом, последњи Обреновић није имао смирујуће магије ни благости речи. Демонстрације које су насртале од Теразија ка двору обуздаване су уз силан напор и жртве. Али револт и раздор нису обуздани. Владавина се завршила мучним покољем две крунисане главе, који је ужасно одјекнуо Европом. Не мислим да је достојно ружити последњег Обреновића. Он је за инат званичном Цариграду (Стамболу) посетио Свету Гору и донео Мирослављево јеванђеље у Србију, а био је ретки монарх који присуствује обновљеној Олимпијади у Атини 1896. Био је тамо отмен под црним цилиндром уз руског царског принца. Сасвим савремен, светски човек. Но пао је као жртва раздрте краљевине којом влада. Није му помогло ни писмо абдицираног краља, оца Милана, који га је опоменуо: „Ти владаш земљом у којој се с већим поштовањем говори о неком робијашу, него о теби као крунисаној глави отаџбине...” Што је значило: „Крајња опрезност ти је нужна!”

Али, кад је краљ Петар Први позван из емиграције у Швајцарској да буде крунисан, духови су се смирили. Језива сукобљеност свих са свима стишала се!

То је поменути Константиновић сматрао зачуђујућим. Али пратећи живот старог краља пронађем једном у антикварници црвено укоричену књижицу његових јавних беседа и говора. Највише сам се обрадовао владаревој посети конгресу свих учитеља Србије. Тамо је беседио, кратко и племенито. У племенитости његових речи, а нарочито у једном детаљу, нашао сам одговор на питање – чиме ли је то стари краљ оплеменио духовну атмосферу у нашој земљи?

Усред говора краљ Петар Први се обрати целом учитељском сталежу једном молбом: моли их да при одгоју деце никад не подстичу тужакање и потказивање! Очевидно је било да стари владар „цинкарење” (откуцавање) сматра клицом моралне трулежи и распада.

Он је тад бацио поглед на свој дуги, избеглички живот, на своје ратно јунаштво, кад је у Француско-пруском рату побегао по цичи зими из пруског ропства па препливао речицу којом плове санте... Рекао је учитељима: „Ја сам и сам у свом животу страдао од потказивача!”

Старина је говорио као мудрац кога живот није миловао. Пожелео је да учитељи постану сејачи доброте и међуљудске солидарности.

То је онај прави владарски стил који свој народ васпитава у демократском и напредном духу, не подјарујући силе разрованости, раздора и непријатељства у сопственој држави.

Али свакако најчудноватији податак о овом вођи Срба даје она изгледа истинита анегдота из швајцарске бербернице јутро после убиства Александра и Драге (1903). Петар Карађорђевић, емигрант, син прогнаног књаза Александра Карађорђевића (1858), уђе код берберина. Овај му полети у сусрет и покаже столицу поред огледала, говорећи: „Изволите, Ваше величанство!” Грађанин Петар га зачуђено погледа! Да није нека ружна шала? Није још прочитао новине. Берберин му рекне да је краљ Србије убијен, и да је он сада краљ. Петар с противљењем рече: „Ваљда председник републике?”

Берберин није знао, а ни многи други не знају да је тај грађанин, седећи 41 годину у емиграцији превео на српски слободарске мисли Џона Стјуарта Мила.



Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
I AM - I CAN
jorgovan
Dezurna pricalica
Dezurna pricalica

Pol: ?
Pridružio: 27 Sep 2007
Poruke: 850
Teme: 6

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Pon Jul 02, 2012 7:16 pm Odgovoriti sa citatom

Rastajem se sa njome zamolivsi je da mi dopusti da je jos istoga dana posetim; ona mi to dozvoli, pa sam i dosao, i od toga vremena mogu sunce, mesec i zvezde do mile volje da teraju svoj zanat, ja niti znam je li dan, ili je noc, i gubi mi se svet citav oko mene.



.....................................


Dusevno spokojstvo velicanstvena je stvar, a i zadovoljstvo samim sobom, prijatelju dragi; samo jos da taj dragulj nije tako loman, kao sto je i lep i skupocen!


...........................................


Vecina provede u radu, pretezni deo vremena svog, samo da bi ziveti mogla, a ono malo slobode sto im jos preostane, toliko ih plasi, da pribegavaju svim mogucim sredstvima samo da je se otresu. O udesu ljudski!

J. V. Gete "Jadi mladoga Vertera" prevod Stanislav Vinaver

Jedna od najboljih knjiga koje sam ikad procitao, odvojio sam par odlomaka koji su mi se svideli. Zbog ovog dela zalim sto ne znam izvorni jezik.


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
http://www.youtube.com/watch?v.....ture=share
jorgovan
Dezurna pricalica
Dezurna pricalica

Pol: ?
Pridružio: 27 Sep 2007
Poruke: 850
Teme: 6

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Uto Sep 25, 2012 9:29 pm Odgovoriti sa citatom

Hereja(uzbudjeno, prilazeci Scipionu): Znas li da ga mrzim jos vise zbog onog sto je napravio od tebe.
Scipion: Da, on me je naucio da zahtevam sve.
Hereja: Ne, Scipione, on te je bacio u beznadje. A baciti u beznadje jednu mladu dusu zlocin je koji prevazilazi sve one koje je dosad pocinio. Kunem se da bi to bilo dovoljno da planem i da ga ubijem.
Polazi ka vratima. Ulazi Helikon.


"Kaligula" Alber Kami


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
http://www.youtube.com/watch?v.....ture=share
Page
Starosedelac
Starosedelac

Pol: ?
Pridružio: 04 Apr 2007
Poruke: 3332
Teme: 7

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Čet Sep 27, 2012 4:49 pm Odgovoriti sa citatom

http://www.youtube.com/watch?v.....re=related


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
sirom sveta
Page
Starosedelac
Starosedelac

Pol: ?
Pridružio: 04 Apr 2007
Poruke: 3332
Teme: 7

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Sub Okt 06, 2012 12:30 pm Odgovoriti sa citatom

"Neću da joj pomognem, neka se otkrije sama, to je i smisao ove igre u kojoj se uspostavlja naš odnos. Pomalo sam nadmoćan, jer vidim da se ne brani, ali osjećam da nije slučajno stala na moj put: nešto će se desiti među nama. Čini mi se da to znamo i ona i ja, tražimo se i čekamo. I uvijek sve odgađamo, kao u strahu od rješenja. Ovako je mogućnost, cvjetanje, prostranstvo želje. Sve je tu moguće, sve je pred nama."


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
sirom sveta
Prikaži poruke iz poslednjih:    

Odgovori na poruku    Natasa-Miljkovic.com - forum » Književnost, Jezik & Lingvistika Sva vremena su (GMT +2:00) Beograd, Kaliningrad, South Africa
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... , 154, 155, 156  Sledeci
Strana 155 od 156

 
Skoči na: 
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu

Srodne teme
Naziv teme  Autor   Poslednja poruka 
Uz koji track se budite? invdj Sub Jun 06, 2015 2:35 pm  Pogledaj zadnje poruke
Mobbing Ona vredi milijona Sre Feb 20, 2013 7:04 pm  Pogledaj zadnje poruke
Da li su ljudi koji slusaju narodnjake losi ljudi? Ona vredi milijona Uto Sep 25, 2012 9:21 pm  Pogledaj zadnje poruke
Najveći blam koji vam se desio Vladimir Banić Uto Jul 24, 2007 3:51 pm  Pogledaj zadnje poruke
Studenti koji nikad nisu dobili manju ocenu od desetke Oni Eric Cantona Čet Apr 19, 2007 8:36 pm  Pogledaj zadnje poruke



Stavovi koje izražavaju članovi foruma u svojim porukama su njihovi lični stavovi i ne predstavljaju zvanične stavove uredništva emisije "Ključ" i Nataše Miljković.
Svaki korisnik snosi punu moralnu i materijalnu odgovornost za sve poruke koje na forumu napiše. Urednici foruma odriču se odgovornosti za sadržaj tih poruka.




NaslovnaBiografijaForumBlogGalerijaIntervjuiKontaktArhiva emisijaDownloadLink to us!Natasa-Miljkovic.com - RSS za temu
Forum je baziran na phpBB 2.x software-u. Originalni dizajn napravio je Vjacheslav Trushkin. Forum održava ekipa foruma. Pravila ponašanja možete naći ovde!