NaslovnaForumRegistruj seTražiLista članovaPravilnikVideo pomoć Pristupi
Vazno: Za pristup kompletnom sadržaju našeg foruma, neophodna je registracija ili ukoliko već imate nalog, morate biti prijavljeni!

"Nije predlog, ali, ipak da se zamislimo..."

Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeci
Odgovori na poruku    Natasa-Miljkovic.com - forum » Društvo Pogledaj prethodnu temu
Pogledaj sledeću temu

"Nije predlog, ali, ipak da se zamislimo..."
Autor Poruka
Natašin naslednik
Starosedelac
Starosedelac

Pol: Muski
Pridružio: 06 Dec 2007
Poruke: 1485
Teme: 16

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Uto Jun 10, 2008 10:59 am Odgovoriti sa citatom

Velika potražnja za sedativima

Godišnji promet od potražnje i prodaje koji ostvare proizvođači i distributeri sedativa i antidepresiva u Srbiji iznosi skoro 30 miliona evra.
To je za 95 odsto više nego promet od 2005. godine koji je tada u javnosti ocenjen kao kritičan. Korisnici antidepresiva i lekova za smirenje su mladi od 15 do 25 godina, starije osobe, a najbrojniju grupu čine žene i muškarci srednjeg doba.
Prema podacima Ministarstva zdravlja, potrošnja antidepresiva i lekova za smirenje povećana je za 10 odsto u odnosu na prošlu godinu. U 103 apoteke preduzeća Apoteke Beograd mesečno se proda ili izda na recept više od 140.000 kutija ovih lekova.

Zvanično najprodavanija i nezvanično najzloupotrebljenija plavo-bela kutija tableta koje „smiruju napetost, opuštaju mišiće i centralni nervni sistem” u Srbiji i dalje je „bensedin”.


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
"Postoje ljudi pčele i ljudi muve. Pčele i na djubristu naidju na cvet, muve i u najlepšoj bašti traže samo g....Budi pčela!"
LeeA
Starosedelac
Starosedelac

Pol: ?
Pridružio: 05 Jun 2007
Poruke: 1958
Teme: 13

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Čet Jul 10, 2008 1:58 pm Odgovoriti sa citatom

Nauka protiv švaleracije

NOVI SAD – Prema podacima Centra za primenu i razvoj PCR metode Biološkog fakulteta u Beogradu, u Srbiji se godišnje uradi oko 10.000 analiza utvrđivanja ili osporavanja očinstva, a od tog broja je oko 3.000 zahteva iz Vojvodine. U Novom Sadu se utvrđivanje očinstva radi u dve zdravstvene stanove, u Zavodu za sudsku medicinu Kliničkog centra Vojvodine i Zavodu za transfuziju krvi. U oba zavoda, kao merodavnim ustanovama, gotovo se sa stoprocentnom sigurnošću veštači i utvrđuje sporno očinstvo, i to uvek na zahtev suda, ili samih roditelja. Zavodi godišnje prime oko 30 sudskih zahteva, a obradi se svega 13, jer se tuženi, uglavnom očevi, nerado odazivaju na poziv suda za uzimanje uzorka, tako da su nekad potrebni i sudski nalozi za privođenje.

.....

http://www.gradjanski.co.yu/na.....naslovna=1


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
The best and most beautiful things in the world cannot be seen, nor touched ... but are felt in the heart.
95,8
Now watch what you say or they’ll be calling you a radical,
Liberal, fanatical, criminal.....!

Natašin naslednik
Starosedelac
Starosedelac

Pol: Muski
Pridružio: 06 Dec 2007
Poruke: 1485
Teme: 16

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Pon Avg 04, 2008 9:25 pm Odgovoriti sa citatom

Citat:
Солжењицин – живот по савести
Окусио је болест (рак) у младим годинама, прогонство у Сибир, дисидентски живот, затвор због „издаје државе”, и протеривање из домовине, али му је судбина све то надокнадила претварајући такорећи сваку његову реч у драгуљ
Специјално за „Политику”
Москва, 4. августа – Русија је прошле ноћи изгубила човека-епоху. У деведесетој години умро је Александар Солжењицин, писац, публициста, историчар, песник, друштвени радник, и нобеловац, и бивши дисидент. Срце неуморног посленика просто се зауставило увече, после редовних шест сати рада.

А сасвим недавно, његова супруга Наталија Дмитровна причала нам је да је ова година за великог писца тешка, тежа од осталих, али се надала да ће ситуација бити боља – „обично у мају и јуну њему буде лоше, али лети се опорави”.

Овог пута, лето није донело бољитак, а типичне московске саобраћајне гужве данас су се преместиле према насељу Тројице Ликово у коме је последњих година живео Солжењицин – стотине људи иде да положи цвеће, запали свећу, или просто постоји који минут испред капије која скрива кућу у којој је живео нобеловац.

Александар Солжењицин није био само писац, био је борац – не за демократију, не за правду, и не за истину, мада их је сматрао условом да живот буде достојан човека, био је борац за свој народ. Вечито га је мучило питање „како уредити Русију”, што је резултирало и књигом с таквим називом, продату у 27 милиона примерака. Да ли је био писац или публициста, покушавају деценијама да дефинишу многи, јер су и његови говори, међу којима се посебно истиче онај приликом добијања Нобелове награде, и такозвана „харвардска реч”, и публицистика „Русија у провалији”, исто као и романи, почев од „Једног дана Ивана Денисовича”, па све до последњег, „Двеста година заједно” били заправо програмски радови који су потресали друштво. Али ако и даље важи дефиниција да је „писац онај човек чије књиге мењају људе”, онда је Солжењицин био велики, а у данашњем тренутку и највећи руски писац.

Његова дела су заиста мењала свет. После сваког од њих појављивали су се нови поклоници, али и нови непријатељи. На сваку његову књигу, следио је низ књига-одговора, које се ни по чему нису могле мерити са узрочником и представљале су само доказе људског неразумевања, зле воље, па и мржње, а врло често и чистог пи-ара; ако се у наслову појавило име великог писца, то је сасвим сигурно значило и добру продају.

Живот није мазио Александра Солжењицина, окусио је и болест (рак) у младим годинама, и прогонство у Сибир, и дисидентски живот, и затвор због „издаје државе”, и протеривање из домовине, али му је судбина све то надокнадила претварајући такорећи сваку његову реч у драгуљ. Када је као потпуно непознати сеоски учитељ математике и физике из Рјазња објавио причу из логорског живота „Један дан Ивана Денисовича”, преко ноћи је постао готово најпопуларнији писац у земљи. Бившег логораша лично Хрушчов предлаже за Лењинову награду за књижевност. Прича му доноси светску славу. Некоме би то било довољно за цео живот, али Солжењицин наставља да пише о логорима, па још има храбрости и да учи вође животу, да их подсећа на савест и морал. Пише књиге у којима открива Стаљинове злочине, тајно их пребацује на Запад, објављује до тада невиђену критику пролетерске власти...

Све се то завршава прогонством из Совјетског Савеза.

Богато дело и Нобелова награда отвориће „совјетском дисиденту бр 1” сва врата на Западу. Они који су га тако радо примили и омогућили му да на миру у Вермонту настави да ради, биће шокирани кад схвате да не могу да га употребе као оружје против Совјета. Штавише, он ће у чувеном говору на Харварду жестоко критиковати Запад и такозване западне вредности, што ће му преко ноћи затворити све путеве у западне медије и угасити рефлекторе који су годинама били упрти у њега.

Срећан што је комунизам срушен, враћа се у своју земљу, али обишавши је возом целу, схвата да је народ из лошег доспео у горе, да се његова Русија нашла „у провалији”, и не устручава се да то напише. Никад се није бојао да каже оно што мисли, није постојало оно што не треба говорити, што је непријатно или се не сме. Први говори о милионима Руса који су распадом СССР остали изван матичне земље, први говори о табу-теми „јеврејско питање”, жестоко критикује Горбачова и Јељцина, 1990. одбија да прими државну награду и орден 1998. Шокираће свет и руску либералну јавност кад 2007. од „кагебеовца Путина”, кога доживљава као веома позитивну личност, прими Државну награду.

Девиза по којој је живео, и показао целом свету да је такав живот могућ, јесте „живети по савести”. А такав живот није нимало лак, па га је можда и уморио, иако је био окружен пажњом и љубављу, не само своје породице него и великог броја пријатеља и поклоника. Можда је зато у последњем интервјуу „Шпиглу”, кад му је новинар пожелео дуг живот, одговорио „не, не, доста је”.

Волео је да умре у лето, и у кући. Испуниле су му се обе жеље.

Љубинка Милинчић

-----------------------------------------------------------

Најважнији датуми из живота

Рођен 11. децембра 1918. у Кисловодску

1941. завршио Физичко-математички факултет у Москви

1942-45. ратовао у Црвеној армији

1945. ухапшен због критика на Стаљинов рачун, осуђен на осам година логора

1956. рехабилитован

1962. објављен „Један дан Ивана Денисовича”

1968. роман „У првом кругу” објављен у иностранству

1970. добио Нобелову награду

1974. лишен совјетског држављанства, и протеран из земље

1989. објављен „Архипелаг Гулаг”

1990. враћено совјетско држављанство

1994. повратак у Русију

-----------------------------------------------------------

Распродат код нас

Почев од „Архипелага гулага", који је код нас објављен у „Раду" крајем осамдесетих година, код нас су објављивана и друга дела Александра Солжењицина. Она, наведена на сајту www.knjizara.com а објављена у „Паидеји", већ увелико су распродата. То су Солжењицинова дела „Један дан Ивана Денисовича", „Прелом", „Русија у провалији", „Два века заједно". Ускоро ће у „Логосу" бити објављена студија Милана Суботића „Солжењицин - анђео историје".

Како је за „Политику" јуче рекао Јовица Аћин, који је био уредник у „Раду" када је у Југославији 1988. године био објављен „Архипелаг гулаг", шпански „Ел паис" је о томе извештавао као о једном од десет најважнијих догађаја у свету, а код нас је тај подухват оцењен као догађај сезоне.

Politika



Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
"Postoje ljudi pčele i ljudi muve. Pčele i na djubristu naidju na cvet, muve i u najlepšoj bašti traže samo g....Budi pčela!"
sirena
Starosedelac
Starosedelac

Pol: Zenski
Pridružio: 04 Jan 2008
Poruke: 2527
Teme: 54

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Uto Avg 05, 2008 12:20 am Odgovoriti sa citatom

Hvala Naslednice za ovaj post.


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
"Ovaj svijet je opasno mjesto za življenje, ne zbog onih ljudi koji su zli, nego zbog onih koji u vezi toga ništa ne poduzimaju."
Albert Einstein
Natašin naslednik
Starosedelac
Starosedelac

Pol: Muski
Pridružio: 06 Dec 2007
Poruke: 1485
Teme: 16

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Sub Avg 09, 2008 4:05 pm Odgovoriti sa citatom

Na zaječarskoj pijaci cveta ilegalna prodaja lekova iz Bugarske

Pijačni prodavci određuju terapiju

ZAJEČAR - Na zaječarskoj pijaci, na podu i tezgama, svakodnevno se na desetak mesta prodaju lekovi, počev od antibiotika, analgetika, do onih za koje ni prodavci ne znaju čemu služe. Svi lekovi potiču iz Bugarske, danima stoje na suncu, rok trajanja se najčešće ne može videti, jeftiniji su od onih u apotekama za 10 do 50 dinara po pakovanju, a stručna mišljenja o upotrebi daju prodavci. Kako saznajemo, nadležna inspekcija za ovu vrstu prodaje ne postoji.

Prema rečima M.J. koja mesecima na istom mestu prodaje medikamente, prodaja lekova se više isplati od prodaje drugih artikala jer ulaganja nisu velika, roba je zgodna za nošenje, a prodaja odlična. Najbolje ide lek, više od 20 pakovanja dnevno, „cinarizin“ koji reguliše cirkulaciju i „sintrom“ kojim se sprečava zgrušavanje krvi, a kod nas ga nema u prodaji.
- Lek „sintrom“ kod nas nije registrovan, a uglavnom ga koriste srčani bolesnici. Sme da se koristi isključivo pod svakodnevnim nadzorom lekara, a obično se prepisuje jedna četvrtina ili polovina tablete dnevno sa pauzama. To je izuzetno opasan medikament jer sasvim malo odstupanje u dozi dovodi do unutrašnjeg krvarenja, stvaranje ugrušaka, kome, smrti. Nikom ne preporučujem kupovinu lekova na pijaci gde, bez obzira na rok trajanja, zbog visoke temperature dolazi do razgrađivanja, gubljenja dejstva, promene u boji. Tako pacijent umesto da se leči, samo pogoršava zdravstveno stanje. Postoji kodeks čuvanja lekova, mnogi se moraju čuvati i u frižideru - kaže magistar farmacije Desanka Rajković iz apoteke „Uniprom M“.
Međutim, na pijaci se često dešava da prodavci sami određuju terapiju nakon razgovora sa mušterijama.
- Ako nekog boli stomak, prodam „ranisan“ koji je dobar za želudac, ako su nekom hladne noge, onda „cinarizin“. Sada je pravi hit lek za jetru „lift“, koji ne postoji u Srbiji. Proizvodi se u Indiji, pakuje u Bugarskoj, a flašica košta 120 dinara. Preporučujem ga za jetru, ali ne znam baš kako deluje i kolika je dnevna doza. Kupcima kažem da pitaju komšije ili nekoga ko ga koristi, pa onda će znati kako se pije - kaže nam pijačni prodavac M.K.
Kupci, koji neprekidno zastaju kraj ovih tezgi, kažu da kupuju ove lekove jer su jeftiniji, nekoliko njih tvrdi da je bugarski „analgin“ bolji od našeg jer deluje odmah i ne izaziva mučninu.
- Uvek kupujem lek na pijaci jer mi je usput kada kupujem namirnice, ne moram da čekam red, a prodavci, za razliku od mnogih apotekara, posvete mi se i detaljno mi objasne kako da koristim lekove - kazala nam je jedna mušterija koja je kupila pet tabli „felorana“ koji deluje, kako joj je prodavac objasnio, kao naš „diklofenak“.
Kako smo nezvanično saznali u policiji, za ilegalnu prodaju lekova na pijaci ne postoji nijedna nadležna inspekcija. Jedinu kontrolu i zaplenu vrši Tržišna inspekcija, ali po zakonu, oni prodaju lekova tretiraju isto kao, recimo, prodaju čarapa.
- Po zakonu, za nas je lek samo obična roba. Mesečno tri-četiri puta vršimo kontrolu na pijaci. Lekove zaplenjujemo na osnovu Zakona o uslovima prodaje robe po kome oni ne smeju da se prodaju na ulici ili tezgama. Slučaj se dalje predaje sudiji za prekršaje. Apsolutno mi nije poznato koja bi inspekcija imala nadležnost baš za nedozvoljenu prodaju lekova - rekao nam je Miodrag Milutinović, načelnik odeljenja Tržišne inspekcije u Zaječaru koje pokriva i opštine Boljevac, Knjaževac i Sokobanju.
Za sada nije poznato da li je neko od kupaca imao teške posledice zbog ovih lekova. Jedino se zna da su neki od meštana imali jaka alergijska gušenja i osip, ali su lekari u hitnoj to sanirali. Do kada, videće se uskoro.

"Blic"


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
"Postoje ljudi pčele i ljudi muve. Pčele i na djubristu naidju na cvet, muve i u najlepšoj bašti traže samo g....Budi pčela!"
sirena
Starosedelac
Starosedelac

Pol: Zenski
Pridružio: 04 Jan 2008
Poruke: 2527
Teme: 54

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Pet Avg 15, 2008 9:22 pm Odgovoriti sa citatom

Egoizam i samoljublje

Uzrok neredu koji dovodi do ratova leži u činjenici da je većina ljudi obuzeta egoizmom i sebičnim ciljevima, prepuštajući se svom egoizmu i sebičnosti kako individualno tako i kolektivno. To je život varljivih vrednosti u čiju zamku čovek upada. Suočiti se sa istinom znači spoznali jedinstvo života u svim i kroz sve njegove raznovrsne manifestacije. Posedovati ovo razumevanje znači zaboraviti na ograničavajuće, ja˝ i spoznati jedinstvo života.

Nepotrebnost i nerazumnost ratova

Sa svitanjem istinskog razumevanja, problem ratova ubrzo će nestati. Kada ratovi budu jasno viđeni kao suvišni i nerazumni, tada osnovni zadatak više neće biti sprečavanje ratova, nego vođenje duhovne bitke sa ciljem da se prevaziđu oni stavovi koji su doveli do tako surovog i bolnog stanja stvari. U svetlosti istine o jedinstvu svekolikog života, zajedničko i usklađeno delovanje se nameće kao prirodno i neminovno. Stoga, osnovni zadatak onih koji istinski brinu o obnovi čovečanstva, jeste da svim snagama prionu na otklanjanje duhovnog neznanja koje obavija čovečanstvo.


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
"Ovaj svijet je opasno mjesto za življenje, ne zbog onih ljudi koji su zli, nego zbog onih koji u vezi toga ništa ne poduzimaju."
Albert Einstein
Natašin naslednik
Starosedelac
Starosedelac

Pol: Muski
Pridružio: 06 Dec 2007
Poruke: 1485
Teme: 16

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Sub Feb 14, 2009 10:51 pm Odgovoriti sa citatom

KUDA IDE OVAJ SVET?

Svetska ekonomska kriza pokazala u kojoj meri je savremena kultura običan simulator. Kulturolog Zorica Tomić smatra da nova slika sveta, sticajem okolnosti, stiže iz Holandije, a predstavlja jednu od kardinalnih odrednica savremene kulture - fascinaciju novitetima. Može nas spasti samo jedna stvar - porodica!

Seksualne slobode, legalizacija droge i prostitucije, gej brakovi u kojima je dozvoljeno i usvajanje dece, eutanazija, kriza porodice, erozija emocija, nove komunikacije koji donose sve veću usamljenost i otuđenje... I opet Holandija, koja je šezdesetih pokrenula sličnu (R)EVOLUCIJU koju živimo svi danas. Da li smo usred nove kulturne revolucije? Kakvu budućnost nam ona donosi? Da li ćemo se za 20 godina i mi probuditi u nekakvoj današnjoj Holandiji?


Ni šezdesetih mnogi nisu verovali u scenario koji je preleteo Atlantik iz liberalne Holandije. A danas u seksualnoj revoluciji i korišćenju lakih droga uživa pola sveta. Na početku trećeg milenijuma liberali su postavili nove standarde: 2001. godine zakonom su izjednačeni homoseksualni i heteroseksualni brakovi. Godinu kasnije Holanđani su rekli „da" eutanaziji.

Klinci na drogama

Istraživanja pokazuju da je 50 procenata osnovaca u prigradskim naseljima i gradovima u Srbiji probalo drogu. Od njih čak 30 do 40 odsto nastavlja da se drogira. Pouzdano se zna da je broj krivičnih dela uzrokovanih narkoticima u porastu, kao i da nam je čak 50 odsto osuđeničke populacije (oko 9.000) narkomana.

-Imamo progresivan rast narkomanije! Srbija bi trebalo da učini sve da ne dođe do početnog stadijuma korišćenja droga, da zatvori sve ulazne kanale droge u zemlju i da žestoko kažnjava dilere kako ne bi imali šanse da recidiviraju - smatra kriminolog Dobrivoje Radovanović.


Razvoj civilizacije je permanentan, ali pre svega skokovit - na tlu već postojećih ideja i opšteprihvaćenih vrednosti, rađaju se nove ideje koje često fundamentalno menjaju postojeće vrednosne sisteme, izazivajući i burna reagovanja. Što je oblast osetljivija sa kulturološkog, religijskog, etičkog, nacionalnog i drugih aspekata, to je i prodor novih ideja praćen značajnijim reagovanjima. Većina novih ideja i tendencija je progresivna, objašnjava za Pressmagazin naš poznati neuropsihijatar Aleksandar Ramah:
- Poslednjih decenija suočeni smo sa promenama koje duboko zadiru u postojeće vrednosne sisteme i norme. Inicijative pokrenute u nekim državama šire se i dobijaju karakter globalnih tendencija. Već spomenute „revolucionarne" novine svakako su jedan od mogućih odgovora. Ono što treba imati u vidu jeste da su promene nekada usmerene na dobrobit pojedinca ili određenih grupa, a nekada društva u celini, kada je pojedinac više ugrožen nego što je oslobođen.

Promene nisu zaobišle ni Srbiju. Situacija po homoseksualnu populaciju je „manje loša" nego pre pet godina ili 2001, kada su prebijeni učesnici gej parade. Homoseksualcima ide u prilog i što država daje donacije njihovim organizacijama, neke partije i javne ličnosti ih otvoreno podržavaju, sve je više gej organizacija, mesta za izlazak, lakše je upoznati partnera, a i policija je vrlo profesionalna kada obezbeđuje njihove skupove. Gej brakovi u Srbiji postali su neminovnost i tome smo mnogo bliže nego što pretpostavljaju i homofobi i homoseksualci. Razlozi su krajnje praktične prirode jer i Evropa od nas traži nediskriminaciju svih građana, kaže Boris Milićević, predsednik „Gej strejt alijanse".


- Niko neće time da razbija heteroseksualni brak kao instituciju! Jednostavno, homoseksualci kao i drugi ljudi imaju praktične potrebe i probleme. Šta se dešava s homoseksualcima koji godinama žive zajedno, pa u slučaju smrti jednog od njih treba rešiti pitanje nasleđa ili ako raskinu dugogodišnju vezu, pa treba podeliti imovinu?


Gej brakovi u Srbiji?

Gej brak u bukvalnom smislu dozvoljen je u Holandiji, Kanadi, Španiji, Belgiji, Norveškoj, Južnoj Africi, dok je u SAD dozvoljen u državama Masačusets i Konektikat, dok se u Kaliforniji oko ovoga u javnosti bukvalno vodi rat. Pojedine zemlje dozvoljavaju istopolne zajednice - Izrael, Francuska, Holandski Antili, Aruba, Njujork, a lezbo i gej zajednice su moguće i u nekim delovima Argentine, Meksika i Brazila. U Hrvatskoj moguća je registracija gej zajednice, ali posle raskida partneri ne ostvaruju nikakva prava, dok u Sloveniji jedan partner ima pravo na socijalno i zdravstveno osiguranje onog drugog.




U nekim zemljama, Francuska je primer, umesto gej braka dozvoljen je građanski pakt, u koji mogu da uđu bilo koje dve osobe - majka i ćerka, stric i sestrić, i na taj način stiču prava i obaveze slične onima u braku. Taj pakt, ipak, uglavnom koriste gejevi i lezbijke - objašnjava Milićević.
Iako droga nije legalizovana, svima nam je ispred nosa. Kriminolog Dobrivoje Radovanović kaže da je droga trenutno najveća opasnost koja preti Srbiji i da ne veruje da je njena legalizacija naša budućnost.
- Sve zemlje koje su legalizovale narkotike su se pokajale. Stručnjaci u Holandiji smatraju da je to najveća greška i pored toga što privlači veliki broj turista. Kod nas je do sada bilo više zahteva za legalizaciju droga, uglavnom marihuane. Ipak, veći broj stručnjaka smatra da je to pogubno za sve građane. Oštar sam protivnik legalizacije droge i stvaranja supkulture kriminala. U 50 posto slučajeva konzumiranje droga se završava razaranjem ličnosti i propašću! - smatra Radovanović.
Zorica Tomić, kulturolog, smatra da je spomenuti „proizvodi" stižu sticajem okolnosti iz Holandije, a predstavljaju jednu od kardinalnih odrednica savremene kulture, a to je fascinacija novitetima. Kultura u kojoj mi živimo jeste medijska kultura, a mediji funkcioniši na principu proizvodnje noviteta. To je univerzalni trend. Međutim, svetska ekonomska kriza je pokazala u kojoj je meri savremena kultura zapravo jedan običan simulator.

- Ova kriza je pokazala da je ogroman broj stvari koje nastaju čista simulacija, totalna apstrakcija, za koje ne postoji nikakvo tkivo stvarnosti. Nismo usred nove kulturne revolucije, ali smo na pragu jedne promene slike sveta, kulturnog sistema i vrednosnog sistema. Zvučaće konzervativno, ali mislim da se svet okreće ka nekim vrednostima koje su bile odbačene u staro gvožđe. Biće to jedna vrsta odgovora na globalistički trend koji je bio predominantno ekonomski. Recimo, predviđam povratak nacionalnim kulturama. Pre ćemo se baviti time nego što ćemo pokušavati da zadovoljimo nekakve kovanice koje stižu iz centara moći - navodi ona.


Ni porodica više nije ono što je bila. Već sada imamo njen novi koncept kao odgovor na promene koje se dešavaju. Po mišljenju mnogih, porodica je u blatu. I veoma teško opstaje. Sve je više razvoda, aktuelna je teza da je „in" biti singl. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2006. godini, u Srbiji se razvelo skoro 1.000 supružnika više u odnosu na prethodnu godinu, a trend se nastavio i u 2007. Ništa bolje nije ni na polju emocija, koje su doživele potpunu eroziju. Osećanja se potiskuju i banalizuju. Primer su serije „Seks i grad" i „Očajne domaćice". One su jake i moderne žene, žderačice muškaraca, a sve žude da se udaju, ali ne mogu da nađu pravog. Zašto? Jer u odnosima nema iskrenih emocija.


Senke Šezdesetih

Ono što se naziva kulturnom revolucijom 60-ih počelo je u Holandiji. Tamo, na ulicama Amsterdama, anarhistička grupa po imenu „Provos" (od reči provokacija) izazvala je niz događaja ne bi li se narugala hipokriziji tadašnjeg društva zahtevajući legalizaciju droga i seksualne slobode. „Provosi" su smatrali da je nosilac buduće društvene promene „provotarijat", u koji su spadali umetnici, hipici, intelektualci, aktivisti i „ulični provotarijat". Provocirali su nasilne reakcije vlasti nenasilnim akcijama i taktikama. Jedna od najranijih kampanja koju su vodili bila je za legalizaciju marihuane. Ova grupa je nestala sa tom decenijom, ali njen uticaj može osetiti svaki posetilac grada „crvenih fenjera", u kojem se miris kanabisa oseća u vazduhu, a prostitutke sede u izlozima.

Kulturološki, čini se da je Evropa šezdesete preživela bez krupnih socijalnih podela i nekim vrstama kulturnih ratova koji su dominirali američkim javnim životom poslednjih decenija. Sve promene koje su se desile u Americi od šezdesetih - seksualna revolucija, struktura porodice, upotreba droga, prethodno su se desile u Evropi. Ipak, nekako transformacija u Evropi bila je sa više finesa i bez marševa na ulicama. Evropske žene ostvarile su svoja prava u velikom broju i to bez feminističke militantnosti i histeričnih strahova za porodicu. I homoseksualci se nalaze u mnogo tolerantnijem okruženju i ne moraju toliko da dramatizuju svoju stvar. A obrazovni sistem, koji je u Americi danas osnova društvenih promena, ostao je u Evropi prilično nepromenjen. Zašto tolika razlika između Evrope i Amerike? Neki stručnjaci smatraju da je to zato što je Evropa i dalje prilično konzervativna.
Ipak, ispod mirne površine koja se trenutno valja u Evropi nazire se erozija ljudskih osobina. Pristojnost i ljubav su zamenjene nemilosrdnom snagom ekonomskog, seksualnog, pa čak genetskog takmičenja. Ima naznaka da su i Evropljani zabrinuti zbog kulturnog nasleđa šezdesetih bez obzira na konzervativizam.

Jedna je stvar evropskog društva da tolerišu promene društvenih običaja koje osnažuju raspon ljudskih mogućnosti, ili barem ostavljaju čovečanstvo netaknuto, a savim druga doći do tačke gde društva ne mogu više da razlikuju takve promene koje ponižavaju i trivijalizuju ljudski život.


- Kultura simulacije nas je terala da budemo hladnokrvni, da nas boli uvo, da nas drugi ne zanimaju, da nas brak ne zanima! Pa su nam saopštavali da je biti singl mera uspeha. Nisu samo žene u problemu, već svaki čovek ima problem s bliskošću, koja je otpisana. Ova neoliberalna doktrina je pretpostavljala da drugi ljudi nisu naš cilj već sredstvo, da ih treba trošiti kao čarape, i promovisala ideju o distanci prema drugima, nikako ideju o bliskosti. Već sada vidimo domete te nihilističe i grozne paradigme. Ogroman broj ljudi se oseća usamljeno jer nema bliske kontakte s drugima, ni s članovima svoje porodice, taman posla s kolegama na poslu, pa čak ni s partnerima. Jer biti s nekim blizak jeste dozvoliti mu da vidi koliko ste krhki. A kultura koja se sad slomila s ekonomskom krizom zahtevala je od nas da se ponašamo kao da smo pobednici. Ovaj „cunami" sa ekonomskom krizom nastao je zato što se sam život buni da bude podveden pod jedan princip. Život je pametniji od principa. Taj san o totalitarnom ustrojstvu da svet postaje jedan i unifikovan, pod jednom kapom, vladom, moćnikom, očigledno ne može da opstane - kaže Zorica Tomić.

Nove vrste komunikacija kao što su internet, sajtovi za druženje poput „Fejsbuka", video-igrice koje bi trebalo da povećaju društvenost, dovele su do suprotnog - otuđenja. Tako danas imamo i nove bolesti kao što su zavisnost od interneta i video-igrica. Internet kao novi mediji i potpuno drugačiji oblik komunikacije, pored niza prednosti i revolucionarnih pozitivnih pomaka, doneo je i izazove i probleme s kojima se tek treba suočiti. Opasnost od prevladavanja virtuelne realnosti i komunikacije na daljinu jeste sve veća i zahteva razvijanje svesti o tome, upozorava neuropsihijatar Ramah.
- Nova sredstva komuniciranja među ljudima su pokazatelj da postoji žudnja za drugim ljudima i kontaktom. „Fejsbuk" je primer. Dovoljno je samo da pogledate koliko je ljudi uveče onlajn koji pokušavaju da ostvare bilo kakav kontakt. Idite ulicom usred dana i pratite sa koliko ljudi ćete razmeniti pogled. Skoro ni sa kim! To je ozbiljan problem savremenog sveta. Sve važne ideje su porušene, ideje države, nacije, tradicije, porodice, zajednice - priča Zorica Tomić. Ipak, njena teza je da je energija krize u svakom slučaju energija. Ko bude pametan da je stavi u pogon, taj može da računa s budućnošću. Ova kriza je dobrodošla da se svet pročisti od loših ideja i simboličkog i ideološkog silovanja i rezultati mogu da budu vrlo dobri, da se pojavi nešto zdravo, novo i kvalitetno i neka doza entuzijazma.

Ljudi su već počeli da se vraćaju svom poslednjem izvoru sigurnosti - porodici, koja će se, predviđa Zorica Tomić, revitalizovati. Jedan od znakova je što poslednjih godina imamo u zapadnoj Evropi to da mladi ljudi svesno odlučuju da ne rade u velikim korporacijama. Žene se, sele u manje gradove, predgrađa, gaje baštice, decu, kučiće i gledaju da rade posao preko interneta. Sve to da ne bi bili umreženi u ono što je nametala kultura devedesetih - japijevski sistem, koji se sada porušio. Proradiće komšiluk, ideja o familijarnim okupljanjima da bi se ljudi ponovo sretali. Jer ono što su globalizacija i liberalna doktrina donele jeste rušenje svih temelja na kojima je zapadnoevropska kultura opstajala, između ostalog i porodice koja je potpuno opozvana. Savremeni čovek je potpuno zbunjen, nema na šta da se osloni. Da bismo uspeli da izdržimo pritisak koji je sve intenziviji, moraćemo da renoviramo ideju o zajednici, a prva ideja je porodica.


Ona misli da gej brakovi, eutanazija, legalizacija droge i prostitucije neće skoro dođi u Srbiju, kao što nisu prošli ni u mnogim drugim zemljama. Ne treba da zaboravimo da je Holandija protestantska zemlja. Ali, ma koliko ideja o promeni standarda delovala opasno, ona je na izvestan način prirodna i te institucije ne mogu da ostanu netaknute nekakvim promenama koje se dešavaju u svetu. Da li će to doći u Srbiji - u skorije doba ne, ali Srbija treba u budućnosti da se suoči s problemom tolerancije prema razlici. Srbija još nije spremna za ove promene, što ne znači da je to loše, kao što ni promene same po sebi ne znače boljitak. Promene moraju biti utemenjene i da imaju „težinu", inače će se doživljavati kao nametnute i kvazielitističke.

izvor: Press


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
"Postoje ljudi pčele i ljudi muve. Pčele i na djubristu naidju na cvet, muve i u najlepšoj bašti traže samo g....Budi pčela!"
Neko iz mase
Naj forumas 2010.
Naj forumas 2010.

Pol: Zenski
Pridružio: 14 Okt 2008
Poruke: 4009
Teme: 123

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Čet Apr 16, 2009 10:00 pm Odgovoriti sa citatom

Blic, 16.4.2009. ::

    Tvorci "Milionera sa ulice" dali novac deci beskućnicima
Autor: Beta-AP | Foto:Reuters | 16.04.2009. - 21:40
Tvorci hit filma "Milioner sa ulice" poklonili su 747.500 dolara dobrotvornoj organizaciji koja pomaže decu beskućnike u Mumbaju.

Novac će dobiti međunarodna dečja organizacija Plan, koja u Indiji radi od 1979. Njen cilj je obrazovanje 5.000 dece bez doma u narednih pet godina.
"Pošto smo imali toliko koristi od gostoljubivosti ljudi u Mumbaju, ispravno je da deo zarade od filma vratimo gradu u oblastima gde je najpotrebnija i gde istinski možemo da utičemo na neke živote", naveo je u saopštenju režiser "Milionera sa ulice" Deni Bojl.

"Milioner sa ulice", priča o siromašnom dečaku koji postaje milioner, dobio je osam Oskara i u svetu je zaradio više od 200 miliona dolara.
Neki su tvorce filma kritikovali zbog toga što taj novac nisu podelili sa milionim beskućnika u Mumbaju. Drugi su ih optužili za iskorišćavanje dve zvezde filma Rubine Ali i Azarudina Mohamada Ismaila, koji su odrasli u kartonskom naselju u Mumbaju.
Napore Bojla i članova njegovog tima da pomognu porodicama devetogodišnje Rubine i desetogodišnjeg Azharudina, omeli su prevelika medijska pažnja, promene zahteva članova porodica i ogroman uspeh filma.
Iznenadna slava i relativno bogatstvo uneli su svađe u porodice dece-zvezda, a filmska ekipa brinula se da bi roditelji sami mogli da potroše zaradu od filma. Zbog toga su Bojl u njegovi saradnici angažovali tri osobe sa iskustvom u socijalnom staranju za nagdledanje novčanog fonda za dvoje dece. Deca će novac moći da podignu kada završe srednju školu. Nije poznato o kojoj je sumi reč.



Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
Boriti se, tražiti, ne naći i ne klonuti...
ıdɐʞ sǝ oʞɹǝćǝ!
Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom!
Neko iz mase
Naj forumas 2010.
Naj forumas 2010.

Pol: Zenski
Pridružio: 14 Okt 2008
Poruke: 4009
Teme: 123

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Čet Maj 28, 2009 9:22 pm Odgovoriti sa citatom

Kako sam ovo mogla da zaboravim...

B92, 15.5.2009. ::

    Srušena kuća milioneru iz blata


Mumbaj -- Zvezdi filma "Milioner iz blata", desetogodišnjem Azharudinu Ismailu Muhamedu, srušena je kuća u kojoj je živeo od rođenja.

On i njegova porodica živeli su u sirotinjskom kvartu nadomak mumbajske Istočne Badre u privremenom skloništu, napravljenom od plastičnih ploča i bambusa. Njegova majka kaže da ne zna gde će sada živeti.

Jedna od glavnih uloga u filmu "Milioner iz blata", koji je osvojio osam Oskara, desetogodišnjem Azharudinu nije promenila život.

I pored svetske slave, on je, sa svojom porodicom živeo u sirotinjskom kvartu, a san o boljem životu ovog dečaka ostao je izgleda samo na filmskom platnu.

Kako je objasnio, dok je spavao u improvizovanom domu, policajci su ga probudili i rekli mu da mora da napusti kuću.

Lokalni mediji javljaju da su policajci udarili štapom dečaka pre nego što su mu naredili da izađe napolje.

„Ja sam veliki heroj, a živim ovde! Osećam se posramljeno. Da je neko drugi na mom mestu, imao bi veliku i lepu kuču. Da je na mom mestu neko iz druge kaste, dali bi mu veliku kuču, ali ti ljudi mi nisu dali ništa“, rekao je Azharudin.

"Živimo ovde najmnje 15-20 godina. Srušili su nam kuću. Gradske vlasti nam nisu dale nikakvu alternativu. Ranije su nam obećavali da će nam dati kuću, ali ne verujem da će se to ikada desiti", objasnila je njegova majka.

Gradske vlasti navode da su ta kuća i još 30 nelegalnih građevina sagrađeni na gradskom zemljištu, na kom je planiran park.

Osam Oskara i 326 miliona dolara koje je zaradio film „Milioner iz blata“ nisu uticali na kvalitet života dečaka Azharudina i devetogodišnje devojčice Rubine.

Režiser Deni Bojl i ekipa filma tvrde da su osnovali fond za mlade glumce i angažovali tri osobe koje će ga nadgledati.

To su uradili, jer su se plašili da će roditelji dece sami potrošiti zaradu od filma.

Deca će novac moći da podignu kada završe srednju školu, ali nije poznato o kojoj je sumi reč.

Znam da nije ništa novo, ali se nadovezuje na prethodni post...


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
Boriti se, tražiti, ne naći i ne klonuti...
ıdɐʞ sǝ oʞɹǝćǝ!
Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom!
JovanovicZ
Starosedelac
Starosedelac

Pol: Muski
Pridružio: 04 Okt 2008
Poruke: 4076
Teme: 36

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Sre Jun 17, 2009 7:26 pm Odgovoriti sa citatom

„Nokija“ istražuje bežični prenos električne energije
Autor: B. T. | 17.06.2009. - 05:00
„Nokija“ istražuje bežični prenos električne energije

Finski velikan „Nokija“ sprema se za prvu komercijalnu upotrebu bežične prenosne električne energije.

„Nokija“ planira da takvu tehnologiju ugradi u svoje mobilne telefone, ali za početak ima daleko manje ambicije. Njihova ideja bi bila da „uberu“ elektromagnetsku energiju iz postojećih izvora EM zračenja kao što su mobilne mreže, WiFi mreže, TV odašiljači i radio komunikacija. Cilj je „ubrati“ barem 50 milivata energije, što nije dovoljno za rad mobilnog telefona, ali će značajno usporiti pražnjenje baterije na čekanju pa čak i puniti ugašeni uređaj.
Za sada su u „Nokiji“ uspeli da postignu hvatanje svega pet milivata energije, što je beskorisno, ali stručnjaci velike kompanije veruju da će dostići svoj cilj u bliskoj budućnosti; možda već za dve do tri godine. Konkurencija smatra da „Nokija“ neće uspeti u svom naumu u tako kratkom vremenu u kojem oni to planiraju.
www.nokia.com

Ko je reko Tesla?


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
Pobednik u teskoj kategoriji najglupljih forumskih potpisa.
Prikaži poruke iz poslednjih:    

Odgovori na poruku    Natasa-Miljkovic.com - forum » Društvo Sva vremena su (GMT +2:00) Beograd, Kaliningrad, South Africa
Idi na stranu Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeci
Strana 4 od 5

 
Skoči na: 
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu

Srodne teme
Naziv teme  Autor   Poslednja poruka 
Jednog dana Ona vredi milijona Čet Maj 07, 2009 2:43 pm  Pogledaj zadnje poruke
Trudnice u Srbiji, ko je lud da radja decu daki77 Sre Maj 06, 2009 6:20 pm  Pogledaj zadnje poruke
Zatvori Vanja Pet Apr 18, 2008 11:04 pm  Pogledaj zadnje poruke
ko je bogat dekameron Ned Apr 06, 2008 11:55 am  Pogledaj zadnje poruke
vidla zaba da se konj potkiva pa i ona digla noge!! vlaky Ned Apr 15, 2007 7:37 am  Pogledaj zadnje poruke



Stavovi koje izražavaju članovi foruma u svojim porukama su njihovi lični stavovi i ne predstavljaju zvanične stavove uredništva emisije "Ključ" i Nataše Miljković.
Svaki korisnik snosi punu moralnu i materijalnu odgovornost za sve poruke koje na forumu napiše. Urednici foruma odriču se odgovornosti za sadržaj tih poruka.




NaslovnaBiografijaForumBlogGalerijaIntervjuiKontaktArhiva emisijaDownloadLink to us!Natasa-Miljkovic.com - RSS za temu
Forum je baziran na phpBB 2.x software-u. Originalni dizajn napravio je Vjacheslav Trushkin. Forum održava ekipa foruma. Pravila ponašanja možete naći ovde!