...


_______________

Pregled emisije



Svetlana Velmar Janković (književnik):

- Ako volite drugog, onda ga spašavate kada se nađe u opasnosti. Bilo da je u pitanju čovek ili životinja, jer u svakom slučaju je – drugi.
- Bojim se da poslednjih godina i poslednjih decenija, drugi ne postoji čak ni kao sagovornik.
- Događaj može da izazove potpunu konstelaciju, jer ljudi ne umeju da reaguju.
- Moramo da negujemo instinkte. Ono što ne negujemo, to je osećanje dužnosti prema drugome.
- Ljudi nisu navikli da misle da se njima ne može dogoditi ono što se nekom drugom događa.
- Ljubav prema drugome – to je nešto što se mora razvijati od najranijih godina.
- Bez ljubavi prema drugome nema ni osećanja odgovornosti prema tome drugome.
- Ja mogu da budem u Crkvi, i da se molim Bogu, i da to bude potpuno iskreno; a da, sa druge strane, izostane moja prava reakcija, i da potrčim da spasem gospođu koja gori. To može da se desi.
- Društvo radi na tome da nas nauči kako nije pametno pomagati drugome. Imate mnogo njih koji će reći kako je neko budala zato što se žrtvovao, ili zato sto je plemenit.
- Društvo nas, nažalost, uči da je neko lud zato što misli na drugog; zato što ima plemenitu reakciju.
- Strah nije nešto neljudsko. Svi mi imamo strahove, i oni se na različite načine aktiviraju.
- Postoje ljudi koji su spremniji da savladaju svoj strah, ali opet - ne u svim situacijama.
- Ljudi imaju potrebu da nekog spasu. Ali ako ne spasu, ako se ukoče, ako se blokiraju - to ne znači da u nekoj drugoj situaciji ne bi bili pripremljeniji.
- Za hrabrost morate biti obučeni i moralno, i fizički.
- Uvek je hrabrost - zalagati se za dobro.
- Sve vrednosti koje dolaze od strane dobra, u Srbiji su odavno dovedene u pitanje. Sve što je dobro, dovedeno je u sumnju.
- Za mene je hrabro kada se ljudi bore za nešto što je plemenito, radno,…
- Hrabro je govoriti da niste hrabri.
- Ne mora biti hrabro sve što je na uštrb samog sebe, ali mora biti na korist drugog. Može to biti i jedno i drugo.
- Postoji očigledna i neočigledna hrabrost. Ta neočigledna, nevidljiva hrabrost je nešto što se događa svakog dana. Bolesnici na onkologiji su hrabri; lekari i sestre su hrabri, jer se svakodnevno bore za njih.
- Granica između plemenitosti i hrabrosti jako je tanka.
- Hrabrost dolazi iz srca. Glava je jako važna, ali, po mom uverenju, ne u hrabrosti.
Ključna reč: Ono što treba da nas natera da pomognemo nekome, jeste ljubav.



Ana Ulčar:

- Razbila sam prozor da bih mogla da izvučem svoju baku iz požara koji je izbio u kući.
- Nisam u tom trenutku razmišljala o svom životu, već samo o tome da spasem baku.
- Da, opet bih ponovila isto. Uprkos opekotinama koje sam dobila.
- To što sam uradila na neki način jeste bilo hrabro, ali na neki način i nije. Bilo je normalno, pre svega.
- Svakom bih pomogla, ako mogu.
- Lično se plašim samo Boga.
- Hrabrost zivi u srcu.
Ključna reč: Ljubav.



o. Siniša Đorđević (protonamesnik):

- To što sam jednoj ženi spasio život nije vredno publikovanja. Smatram da ima mnogo plemenitijih i hrabrijih dela od onoga što sam ja učinio; i mnogo plemenitijih i hrabrijih ljudi od mene.
- Ne bih želeo da me moji parohijani i svi ostali krivo shvate, kako želim da, to što sam uradio, istaknem u prvom planu.
- Taj trenutak, dok sam držao za ruku čoveka koji je na ženu nasrnuo nožem, činio mi se jako dugim. Jedino o čemu sam razmišljao je da odvojim čoveka od žene, da je ne ubije.
- Da, očekivao sam pomoć od prolaznika, čak sam i dozivao. I čudio se da su mnogi to samo posmatrali. Prišli su tek kasnije.
- Ljudi možda ne mogu da reaguju u nekom trenutku, jer su nenaviknuti na takve događaje.
- Ne osećam sebe mnogo hrabrim. Ne predstavljam sebe jako skromnim zbog toga. Vec uopšte, ne osećam da je to bila neka hrabrost.
- Svaki čovek koji daje krv da bi drugome pomogao, jako je plemenit i hrabar. A takvi su, uglavnom, anonimni.
- Hrabrost jeste vrlina.
- Hrabrost stanuje u srcu. Ali, i to je za diskusiju.
- Danas je hrabrost – činiti dobro i zaštititi drugoga od sebe.
Ključna reč: Hrabrost je kada žena sa četvoro dece želi da rodi i peto, u svojoj nemaštini.



Prof. Dragan Popadić (socijani psiholog):

- Hrabrost je jedna od najvažnijih vrlina koja se, pre svega, duboko poštuje.
- To je važna vrlina, jer bez hrabrosti ljudska društva ne bi opstala svih ovih hiljada godina.
- Hrabrost je jedna od centralnih osobina koja ljude drži.
- I pljačkaš banke pokazuje hrabrost. I mi poštujemo tu hrabrost kod njega. Ali neuporedivo više poštujemo hrabrost onoga ko se suprotstavlja pljačkašu banke, jer je takva hrabrost u službi vrline koja je neuporedivo veća.
- Među mladima postoji želja da se pokažu hrabrim, jer je hrabrost osobina koja se ceni.
- U svemu onom što cenimo kod Ane, kod oca Siniše, kod onog što duboko poštujemo kod Srđana Aleksića; ne postoji samo hrabrost, već ona vrlina koja je bila u službi hrabrosti – spremnost da se rizikuje i pomogne drugome, da se učini nešto što je opasno po sebe, ne zbog sebe već za drugog.
- Svi mi volimo da pomažemo drugima. Svi mi to poštujemo. Ali je strašno retko i teško u takvoj situaciji takav i biti.
- Često situacija parališe. Čovek ne zna šta da radi, pa zauzme ulogu posmatrača.
- Nedostatak hrabrosti nije kukavičluk.
- U definiciji hrabrosti je da radimo nešto uprkos strahu, svesni rizika i opasnosti.
- Hrabrost je pre svega u srcu. Nije dovoljno znati da je nešto dobro, treba to i uraditi. Mozak vas ne može na to nagovoriti, tu je porebna hrabrost iz srca.
Ključna reč: "Svi mi duboko u sebi osećamo da je život, pre svega, pozornica hrabrosti" (Viljem Džejms).



Rade Aleksić:

- Srđan je dobio batine od svojih sugrađana sa kojima je živeo i rastao, sa kojima je pokušao da odbrani Trebinje u vreme rata.
- Njegovi prijatelji sa ratišta su hteli da ubiju mladog momka od 20 godina, na sred ulice, u sred grada. Hteli su da ubiju momka zato što se zvao Alen, a ne Rade ili Marko.
- Potrebno je da se bude čovek; da poštujemo najpre sebe, da bismo mogli poštovati druge.
- Normalno je da kod čoveka proradi potreba da zaštiti slabijeg. To je u svima nama.
- U ratu postoji jedna opaka stvar - oni koji u normalnom životu nisu hrabri, u ratu grizu nesmotreno i nekažnjeno.
- Hrabrost je biti čovek, postati čovek, sam sebe izgraditi. Mimo čoveka nema hrabrosti. Zato je dobro izgraditi čoveka, da ne dolazimo u situaciju da budemo hrabri.
- Hrabrost se meri kada čovek dođe u teške situacije.
- Moj drugi sin je takođe žrtva jedne vrste hrabrosti.
- Kad sam izgubio jednog sina, i drugog; rekao sam sebi – živeću kao čovek, uspravno, da niko ne oseti da sam ja taj gubitnik.
- Nisam želeo da me iko sažaljeva, niti sam želeo da smetam drugima da normalno žive.
- Imam osećaj da svaki čovek koji je upoznat sa tim što je Srđan uradio, ima osećaj da je Srđan nešto što je i njegovo.
- Čovek sebe treba izgraditi tako da nema straha, a da ima poštovanja. Jer, poštovanje je nešto što traje, a strah može biti prolazan.
- Kada sam rekao da Srđanova smrt ima neku lepotu, kasnije sam to i video – kod ljudi koji stalno pitaju kada ćemo praviti obeležje. Ja onda moram biti srećan što se sve to desilo, što svi ljudi tako osećaju to.
- Hrabrost živi u glavi. Srce je organ kojim glava upravlja. Sve odlučujemo glavom.
Ključna reč: Kao što je potrebno da ostavimo potomstvo, tako je potrebno i da izgradimo čoveka, koji će biti čovek u tom smislu da je spreman učiniti za svakog više nego za sebe.



Autor pregleda emisije: Vanja

Dobra emisija posvecena ljudima koji svakako zasluzuju...
Svaka cast Natasa

Sad mi pade nesto na pamet... to sam hteo i ranije da pitam, ali zaboravih...

Natasa zasto u emisiji uvek stojis? Je l' to neki obavezan koncept ili ... cini mi se jako naporno ...

I na kraju.. slazem se sa sagovornicima koji su rekli da hrabrost stanuje u srcu...

Da, Natasa je postavljala konkretna pitanja.
Vladala je neka neobicna tisina.

Najjaci utisak je ostavio gospodin Aleksic. Nemam reci...Svaka njegova recenica nosi pouku.

Iznenadilo me je pojavljivanje Svetlane Velmar- Jankovic.

I slazem se da je hrabrost roditi dete u nemastini, kao sto je naveo otac.

Emisija mi se jako dopala, iako nisam baš od početka gledala....

A baš mi se dopala iz razloga što je odgovorila na mnoga moja pitanja o kojima sam na kratko, u nekoj drugoj temi, proćaskala sa Vanjom

Gospođa Svetlana Velmar Janković je ostavila najjači utisak na mene... Jako bistro, odsečno i tačno je sve rekla što je rekla...

Natasin izgled je za svaku pohvalu!

Dobra emisija mada mi se na momente cinila preteska. Takva je tema valjda. Dobar odabir gostiju sa izuzetkom devojcice, mislim da je ipak bilo previse dovesti je u emisiju. Mozda kao prilog da je bila njena prica. Inace ostali gosti su zaista lepo govorili.

Emisija je dostupna u download sekciji.

Jedna od losijih emisija!

Emisija je ostavila utisak na mene.Nekome teska...da,zbog tema o kojima se raspravljalo u njoj.Slucajevi jesu specificni i nimalo prijatni...ali to je nazalost zivot,i takve stvari se desavaju
Naime podsetilo me na slican slucaj u kojem sam pre 8 god bila ucesnik. Dedica jedan je pao u centru grada 20-tak metara od mog radnog mesta.Na trgu je bilo mnogo prolaznika,niko mu nije prisao..
ostavila sam svoje radno mesto i pocela mu davati vestacko disanje,tada je prislo 2-3 ljudi,molila sam ih da zovu hitnu,ljudi su stajali kao zblanuti. Uhvatila me panika,nisam znala sta bih pre,otrcala zvati hitnu ili nastaviti sa prvom pomoci,strasno je bilo zaista.Odjednom me uhvatio ocaj,bes sto su ljudi takvi kakvi su,osecala sam se bespomocno.Sto je sinoc onaj svestenik rekao sekunde su bile kao sati...napokon je prisao jedan gospodin i rekao da ce hitna stici.Uh, vrlo neprijatno