Pitali su me: "Ko je ona i gdje zivi?"

Odgovorih: "Ona je zora, dom joj je svod nebeski!"

Pitali su me: "Malo razmisli,

Moze li se u zoru zaljubljen biti?"

Odgovorih: "Sudbina tako odluci,

Hvala sudbini!

Ona je vezala cvor, a valja znati

Da cvor sto ga sudbina napravi,

Samo smrt moze razvezati!"



Medznun (arapski pesnik, VII vek)


Gde se nalazi granica izmedju ljubavi i patologije,izmedju strasti i sadizma ?

Cini mi se da je uzasno tanka i da se carinici na njoj retko bude da bi vas upozorili da ste mozda presli tamo gde ne vaze nikakvi zakoni.U Zonu komfora u kojoj su vladajuce strane
ljubomora,posesivnost,agresija,nerazumevanje,nepostovanje i potpuni disbalans merila pravih vrednosti..

Nece vas zacuditi,ako kazem da znam neke koji vec godinama zive u toj Zoni,zivotare ustvari..sa velikim povezom preko ociju,bez dostojanstva, uz patnju koju su sami odabrali za zivotnu saputnicu a sve pod umisljajem da su i dalje tu zbog ljubavi...ili,sto je jos strasnije,zbog dece cineci sami nad sobom ubistvo s predumisljajem...

Svaka grubost,pa bila ona psihicka ili fizicka,samo je pokusaj slabica da bude jak.Bol je u zivotu neizbezan,medjutim,patnja je ipak stvar izbora,no...ljubav je jedina dovoljno strpljiva da izdrzi mane koje niko ne moze izleciti...Ne primamo je uvek onakvu kakvu dajemo,nekada dajete toliko puno a nailazite na sirom zatvorene oci...no kada prestane vera u nju,prelazi se u jednu drugu Zonu koja je ekvivalent pravom Paklu.


Sta mislite,jeli ljubav hraniti jedno drugo ...ili hraniti se jedno drugim..?





P.S.Obzirom da je 2 ujutru,ko zna kako ce mi izgledati ovaj topic sutra..ako je nebuloza,Eric..znas sta ti je ciniti...

Chanel, nadji decka

Chanel, lepo si ovo sročila i sama sebi si odgovorila na sva pitanja...


Znam za jedan slučaj, jedne moje - nazovi drugarice, kod koje je u vezi, a kasnije u braku bilo sve što si navela gore...
Pričale smo joj, i pričale,i pričale, ali nije vredelo...Onda sam ja u jednom momentu shvatila da ona ustvari, ima urođen mazohizam kod sebe, a on sadizam... Baš su se našli, nema šta
I živeli su tako, nekih 7 godina sve ukupno... Dok dok na kraju nije došlo do razvoda, dok jednom ili drugom nije postala monotona ta dugogodišnja igra... Sada će verovatno i jedno i drugo tražiti mučenika i mučitelja , dok im i to ne dosadi i dok se ne vrate jedno drugom... Takav sklad između njih dvoje ne mogu uništiti svi razvodi ovog sveta Oni ne mogu jedno bez drugog i bez svojih igrica...

Tako da, sve tamo gde postoje takve igre nema mesta za ljubav...

Rekla bih da je ovo jedna vrlo zanimljiva tema, koja se nazalost nije razvila, ali vrlo zanimljiva. I ja se cesto pitam gde je granica izmedju ljabvi i stratsi, da li svako osecanje koje podstice strast moze da izraste u ljubav, da li je ljubav kada u jednoj vezi ima toliko stratsi, bola, patnje ( u pravu si, vecina ih je mazohista( muci sebe u takvoj vezi, misleci da ce ako je prekine biti jos gore, pa ono daj mrve da ne bude gladi skroz,a to onda unosi dodatni nemir, i haos, to vodi u haos. Ja licno smatram da te sado mazo fore u evzi, tipa ne mozemo jedno bez drugog, ne mozemo skupa, niti s tobom nit bez tebe, su samo iluzija. Da tu prave istinske ljubavi zapravo i nema )mada meen to bas cesto privlaci i drzi), ali mislim da kad je to tako tu debelo nesto ne stima. Sta? Da li kompleksi, nemoc, potreba da budemo voljeni uvek i po svaku cenu, potvrdjivanje neke postojece ili nepostojece rvednosti, gubitak samopouzdanja, debela nesigurnost itd....kod ljubavi je sve mirno, tiho, nema tolikih lelujanja, haosa, ljubav je mirna reka....i mnogi se varamo kada za neke veze i tzv.ljubavi mislimo da je ljubav. Vrloi cesto nije, vrlo cesto smo u zbaludi, ali to nekada necemo ni sami sebi da priznamo. E kada to priznamo sami sebi, vec smo do pola resili problem, onda krece potpuna promena zivota, novi ritam, nova razmisljanja, pa i postupci,. ne vrede postupci, ako misli lutaju, niti ako misli su daleko, kao krenemo drugacije,a postupci dokazju suprotno. Moramo biti dovoljno jaki da bi se suocili sa pravom ljubavlju. Ja verujem i dalje da je ima i da postoji, ali da pre toga treba rascistiti,a potom otvoriti i um i srce za nekog. Koliko smo hrabri zavisi od osobe do osobe. Ne znam koliko sam bila jasna, uglavnom sam konfuzna jer pisem u guzvi , i haosu pa se mozda pogubim, ali nadam se da nisam odstupila od teme.

draga šanelka ,
kažeš ljubav i drugi zločini,
dali si otvarajući ovu temu podsvesno sebe videla kao,
izvršioca zločina ili kao unesrećenu osobu ....

heejjj gde ste svi pobegli,
ovi srblji su ti čudo, bacili se na politiku, izbore, i razne druge gluposti a sex i ljubav ćorak

ljubav je najveci zlocin koji ce bilo kada dvoje koji se vole uciniti jedno drugom , zalosno ali je uglavnom istinito, u koliko slucajeva .......ko to zna

ako je to zločin ja sam onda mazohista....