Procenti pokazuju da sve više žitelja naše zemlje boluje od ove specifične bolesti... Ratovi, siromaštvo, izolacije, nepoznata budućnost... sve su to faktori zbog kojih dolazi do depresije... Iznesite nam vaša iskustva koja bismo mogli da obradimo u jednoj od narednih emisija...

Savet - ne pricaj o extremnim slucajevima depresije, klinicki lecenim, o ljudima koji piju lekove i sl, vec vise o PRITAJENOJ depresiji koje ljudi nisu svesni... takvih je mnogo vise... nabrojte simptome.. i savete sta da radi takva osoba da se izvuce... Nemojte je ukopavati primerima onih koji su BOLESNIJI od nje, vec gledajte pozivitno... U emisiji se precesto prica o BOLESNICIMA, a po meni je bolje gadjati siri krugu ljudi - one obicne, koji neki problem imaju u jos uvek prihvatljivoj meri, ali ih ipak muci...

Najvaznije je da budes sigurna u to koji su simptomi depresije, kako se ona ispoljava... jer mnogi ljudi koji su depresivni (govorim o blazim slucajevima, kojih je vise) ne zele to da priznaju, i pokusace da se izvuku raznoraznim opravdanjima i objasnjenjima.
A cime je depresija izazvana u Srbiji, tesko je pitanje. Ja bih rekla da mladi ne dozivljavaju svet onako sigurnim, leprsavim, happy (ili hipi) mestom, kao sto su ga dozivljavali njihovi (tj. nasi, jer sam i ja u toj kategoriji omladine) roditelji. Svet je postao nesigurniji, promenljiviji, a posto je svakom coveku neophodna nekakva sigurnost, nije ni cudo sto su ljudi uplaseni, depresivni, nezadovoljni, apaticni, usamljeni, ocajni... Gubi se veza medju ljudima, ili bar, ako je i ima, ta veza postaje tanka, kratkotrajna, proracunata... I kako da covek(pogotovo mlad covek, jer on je jos u izgradnji svoje licnosti, svog zivotnog puta) ne bude depresivan kad nema izvesnosti da ce mu buducnost biti ako ne svetla, ono bar vedra, kad nema oslonca u prijateljima, niti u partneru, kad mozda i nema prijatelja/voljenu osobu...

Ne postoji osoba u Srbiji koja nije depresivna. Mozda nismo svi u onoj ekstremnoj fazi kada nam je potrebno klinicko lecenje, ali cela atmosfera u Srbiji ne moze a da ne izazove psihicke probleme kod nas.

O starijima da ne govorim. Svi znamo kroz sta smo sve prosli.

Gledam klince. Oni nam govore najvise. Merila vrednosti, mentalitet, medjuljudski odnosi - sve je to toliko poremeceno. Svi nas uce kako treba da pratimo trendove, svi nas uce sta su to trendovi, a niko nas ne uci da prepoznajemo probleme i da ih resavamo!

Sve je vise emisija koje ja licno zovem: NOVO PINKAVILO.
Mozda vise nema onih Pink tralalajki, ali ajde da pogledamo sta ljudi rade kada na sebi ne rade: gledaju latinoamericke serije, utakmice, Velikog Brata, menjaju zene i "dejtuju" sa majkama; odusevljavaju se Agencijama za SIS, prozdiru socijalni humor i ofucane viceve o nama samima. Povremeno se od svega toga odmore uz YU-nostalgicne serije o Boljem zivotu i sl.

Ljudi su depresivni i zato im je lakse da resavaju probleme "ukucana" i procenjuju porodicne situacije drugih. Suvise im je bolno da resavaju svoje.

Ako bismo "izveli statistiku" koliko vremena ljudi provode baveci se tudjim (stvarnim ili izmiljenim) problemima, a koliko svojim licnim videli bismo da 99,99% ljudi u Srbiji ne zeli da bude svesno svojih zivota. Sta je to nego depresija.

Ako bismo ukinuli medije (reality show-e, utakmice, serije, tabloide, politicke sprdnje...) - Srbija bi bila u soku!!!

Srbi treba da postanu svesni svojih problema i da pocnu da ih resavaju!
Srbi treba da nauce da napadaju probleme, a ne osobe.
Srbi treba da procitaju knjigu Antoni De Mela "Budjenje"!!!

Vlast je svesna ove situacije. Dokaz je to sto u vestima, dnevnicima... slusamo satima o Hagu, Medjunarodnoj zajednici, o nasem "ulasku u Evropu" (Srbija JESTE u Evropi, ali nije u jednoj od mnogobrojnih medjunarodnih ekonomskih integracija poput Evropske unije!!!), o Legiji, o "sudjenju za ubistvo Djindjica" i ostale stereotipe. Onda nam ubace vremensku prognozu po drugi put i time, zajedno sa "potsecanjima na vesti dana" popune svojih 30 min (i mnogo vise)! A mi - mi mislimo kako u Srbiji, kao u nasim gradovima, kako u nasim domacinstvima nema problema. A onda kada iskljucimo TV (ili, ne daj Boze, nestruja), kada odemo u skolu, na posao, izadjemo "na korzo", odemo kod lekara ili sudije, shvatimo da smo puni problema i - padnemo u depresiju. Ali opet je tu TV - i svi problemi nestaju...

A lek za "ovu" depresiju - manje price, iskljucimo TV, upoznajmo sebe i svoju okolinu, resavajmo probleme, nadjimo ono sto nas ispunjava,...

I svi mi mnogo pricamo, ali...
Cak je i De Melo u knjizi koju sam pomenuo rekao da ljudi vole da idu kod psihologa da bi o problemima pricali, a ne da bi ih resavali, jer kada bi ih resili - sta onda?!

Procitajte knjigu - izadjite iz depresije!!!

ispasce da je tema urgentna... Pricala sam sa prijateljima o tome, pitali su da li je depresija bekstvo, predaja pred zivotom, put za slabice, ili odbrambeni mehanizam, jedini nacin da se prezivi neka situacija, kao neko skloniste u glavi.

Depresija je emotivni i mentalni umor, stanje duhovne klonulosti usled prezasicenja osecanjem nemoci.

Ovo bi bila moja definicija globalne depresije kod Srba!

P.S. (Posle sam se Setio) Ovo jeste urgentna tema!

TRAZIM_PRAVDU, definicija je potpuno tacna, usled nemoci..., a najgore je sto u Srbiji jos uvek ljudi ne shvataju depresivne, sramota ih je da se druze sa takvim osobama, ne trude se da razumeju... Nazalost meni bliske osobe boluju od depresije...
A imam primer jedne koleginice koja ni pod razno nece da potrazi pomoc strucnjaka, blam je da ode kod psihijatra. Plasi se da ne sretne nekog ko je zna, sto je slika koliko smo primitivni. Trebalo bi mnogo vise da se pocne izlaziti u susret depresivnim ljudima, mnoge treba ohrabriti. Oni i onako neamju volje, a zamislite kolika im snaga treba da se obrate za pomoc...
Ovo sve pisem iz iskustva.
Pozdrav i srecna vam Nova, pa se opet vidimo na forumu!

Depresiju u covekovom zivotu cine stvari sa kojima ne moze da se pomiri, a ne uspeva da ih promeni.

Neko je napomenuo da bi emisija trebalo da se bavi nekim globalnim oblikom depresije.

Medjutim u tom slucaju mislim da bi zakljucak bio predvidiv, ceo narod bi se okarakterisao kao depresivan. A u emisiju bi bio doveden jos jedan psiholog. Pa naravno, gde je oskudica, beda i ratovi, ljudi su nesrecni i depresivni. Nema tu niceg iznenadjujuceg. Mislim da takva emisija ne bi bila dovoljno interesantna. Izneti cinjenicu da je XX% ljudi u Srbiji depresivno, ce je samo povecati.

Treba okriviti politicare Sto nam obecavaju brda i doline i to kako ce biti bolje, pa nas nakon toga razocaraju i bace u depresiju.
Sta fali onim ciganima, nemaju nista, a srecan su narod. Svako jutro vidjam ih ispod prozora prolaze svojim "kolima" (konjima) bezbrizno zvizducuci. Dok covek ima zdravlje ima razloga da ne bude depresivan. Treba da se ugledamo na cigane!

Emisiju treba navoditi ka nekom vedrijem zakljucku i pozitivnim vrednostima.

Hej, neka samo ukinu cigarete, pa cete da vidite novu opstenarodnu revoluciju:). Pogledajte sta nam nude mediji, beg od starnosti, prozor u tudje zivote, beg od sopstvenih. Kada bi ovde ljudi ziveli svoje zivote, bez uljuljkanosti medijskih iluzija na TV-bilo bi xx mrtvih po ulicama. Zar se ova tema nije obradjivala dovoljno na TV? Ljudima treba pruziti nesto novo marketinski dobro, a i nesto sto bi uzdrmalo javnost. na primer-pornografija na TV. Pornici na sve strane i to ne oni ,,normalni" vec potpuno neverovatni. To je takodje nametanje odredjenog nacina ponasanja, narocito za tinejdzere. Omalovazavanje zena itd..ako treba sire o ovome ima da se raspisem