Povećana upotreba alokohola, lekova prepisanih od strane lekara ili samoinicijativno uzimanih, kao i uličnih droga, se takođe ubraja u promene u ponašanju.

ŠTA PROUZROKUJE DEPRESIJU?

Još uvek zasigurno ne znamo šta uzrokuje depresiju. Ipak, istraživanja pokazuju da najverovatnije postoji više od jednog uzročnika bolesti i da je kombinacija raznih faktora ta koja neke osobe čini podložnijima razvoju depresivnog poremećaja. Jedna od teorija kaže da što se više faktora iskombinuje, to rizik od razvijanja depresivnog poremećaja postaje veći.

Neki od poznatih faktora koji doprinose razvoju depresije uključuju:
- Genetski faktor - u nekim porodicama se depresija češće javlja.
- Medicinska istraživanja dokazuju da kod ljudi sa depresijom dolazi do hemijskog disbalansa neurotransmitera, važnog 'prenosioca poruka' u mozgu.
- Teško detinjstvo sa preživljenjim fizičkim ili emocionalnim zlostavljanjem, traumama ili gubitkom roditelja vezano je za veću stopu depresije.
- Žene su duplo osetljivije i podložnije depresiji od muškaraca, što se moze povezati sa menstrualnim ciklusom, porođajem ili menopauzom, ukazujući na to da hormoni mogu imati ulogu u razvitku bolesti.
¬- Ima perioda u životu u kojima su pritisci porodice ili na poslu veći i tokom kojih ljudi bivaju podložniji depresiji.
- Depresija može da sledi velike gubitke kao što su gubici voljenih osoba, iznenadni gubici posla ili odlazak u penziju.
- Depresija ja takođe vezana za somatske bolesti ili hronični invaliditet.
- Osobine ličnosti takođe imaju važnu ulogu kod javljanja depresije. Oni koji su pesimistični i negativni u interpretaciji životnih događaja, manje prilagodljivi na promene, perfekcionisti i kojima nedostaje podrška okoline su pod većim rizikom od razvoja depresije.
- Neki lekovi i ulične droge su takođe poznati kao uzročnici depresije time što remete ravnotežu važnih moždanih neurotransmitera (supstanci koje služe kao 'nosioci poruka' u mozgu).
- Depresija je češća kod onih sa malim prihodima, kod nezaposlenih, neudatih/neoženjenih ili razvedenih.
- Alkohol je poznat kao depresor centralnog nervnog sistema i duža zloupotreba alkohola je vezana za veći rizik od depresije.

Depresija je bolest od koje se može razboleti svako. Ljudi svih uzrasta, svih socijalnih, ekonomskih, profesionalnih, kulturnih ili religioznih grupa mogu razviti depresiju. Osobenost depresije je ogromno osećanje izolovanosti koje ona prouzrokuje. Osećanje 'usamljenosti' može da vodi osećanju sramote ili osećanju da ste nekako 'drugačiji' od ostalih.

Učestalost depresije u populaciji
- 3 % muškaraca i 6 % žena jedne zapadne populacije pate od poremećaja raspoloženja svake godine.
- Tokom svog života oko 5-12 % muškaraca i 10-25 % žena će doživeti bar jednu epizodu depresivnog poremećaja.
- Kod žena se dva puta češće javlja ozbiljni depresivni poremećaj nego kod muškaraca.
- 20 % pacijenata u primarnoj zdravstvenoj zaštiti imaju depresivne simptome. Stanje više od polovine ovih pacijenata prođe nezapaženo.
- Anksioznost i depresija čine 79 % svih psihijatrijskih dijagnoza.
- Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će do 2020. godine depresija biti druga bolest posle srčanih oboljenja koja prouzrokuje invaliditet.

Poremećaji raspoloženja i samoubistvo
- Osobe koje pate od depresije počine 80 % svih samoubistava.
- 15 % osoba koje imaju izražen depresivni poremećaj počine samoubistvo.
- Misli o samoubistvu su toliko česte kod ljudi sa poremećajem raspoloženja da se smatraju jednim od simptoma bolesti.
- Prema statistikama žene 3-4 puta češće pokušavaju samoubistvo od muškaraca, ali muškarci ga češće izvrše, verovatno zbog toga što biraju smrtonosnije metode pri tim pokušajima.
- Prema statistikama, muškarci pokušavaju samoubistvo ranije tokom depresivne epizode, dok žene to čine u kasnijem toku depresivne epizode.
- Pokazalo se da je 50-80 % starijih pacijenata koji počine samoubistvo imalo ozbiljan depresivni poremećaj.

Depresija i ponavljanje epizoda
- Ponovljenja epizoda je uobičajena karakteristika depresije.
- Bez odgovarajućeg tretmana 50-60 % osoba koje su imale jednu epizodu depresije mogu da očekuju da se javi i druga epizoda u toku prve godine posle pojave prve epizode.
- Za mnoge prvo ponavljanje epizode ukazuje na početak iscrpljujućeg ciklusa epizoda koji dovodi do hendikepa, koji u 25 % slučajeva vodi u hroničnu depresiju.

Genetika depresije
- Depresija se unekoliko prenosi nasleđem - 1,5-3 puta je češća kod osoba u direktnom krvnom srodstvu sa osobama koje pate od poremećaja raspoloženja nego kod opšte populacije.
- Kod dece osoba sa depresijom, osećanje nedostatka pažnje ili pojava hiperaktivnog poremećaja su češći nego kod opšte populacije.
- Poremećaji raspoloženja se veoma uspešno leče, ali često ne bivaju dijagnosticirani.
- 80-90 % slučajeva depresije se mogu uspešno lečiti. Ipak, zbog sramote vezane za priznavanje emocionalnih teškoća samo jedna trećina ljudi sa ovim poremećajem potraži stručnu pomoć.
- 29 % pacijenata sa poremećajem raspoloženja je izjavilo da im je trebalo preko 10 godina da dobiju korektnu dijagnozu. 60 % pacijenata je dobilo sasvim pogrešnu dijagnozu pre nego što im je ustanovljena tačna.
- Postoji potreba za boljim prepoznavanjem poremećaja raspoloženja čak i kod medicinskog osoblja (lekara). Prema nekim studijama prođe više od sedam godina od kada se pacijenti prvi put obrate lekaru do trenutka kada im se postavi korektna dijagnoza.

KAKO SE DEPRESIJA LEČI?

Zbog mnogo raznih faktora koji utiču na depresiju bolest se može lečiti mnogim različitim metodama. Istraživanja pokazuju da je kombinovana terapija ona koja bi mogla da da najbolje rezultate.
U terapiji depresije najzastupljenije su sledeće terapijske metode.

Lekovi
Postoje mnoge različite vrste antidepresiva i stabilizatora raspoloženja za koje je utvrđeno da efikasno utiču na tretman bolesti. Doktor će zajedno sa vama raditi na odabiranju leka za koji je najverovatnije da će odstraniti vaše simptome. Ponekad je potrebno više pokušaja da bi se pronašla terapija lekovima koja je najefkasnija za vaš slučaj.
Obično su potrebne dve do šest nedelja da bi se osetile pozitivne promene, kada lek dostigne svoj terapijski nivo. Istraživanja pokazuju da neprestano uzimanje lekova 4-9 meseci pošto se depresija potpuno povukla smanjuje rizik od ponovne pojave bolesti u budućnosti. Za osobe kod kojih je bilo više epizoda depresije može se preporučiti neprestano uzimanje lekova da bi se preventivno zaštitile od ponovnog izbijanja bolesti.

Terapija podrške
Terapija podrške je važan deo procesa lečenja. Razumevanje i prihvatanje vaše bolesti, osvrtanje na faktore koji su možda doprineli nastajanju bolesti, i razvijanje strategije za borbu sa životnim izazovima mogu da razviju vašu otpornost i pomognu vam da ozdravite.

Kognitivno-bihejvioralna terapija
Kognitivno-bihejvioralna terapija je specifična terapija kroz razgovor, koja vam pomaže da razumete kako vaše misli utiču na vaša osećanja i kako vaša osećanja utiču na vaše ponašanje. Istraživanja pokazuju da ovakva vrsta terapije može da pomogne u prevenciji ponovne depresivne epizode.

Podrška ljudi sa sličnim problemima
Potrvđeno je da učenje o vašem poremećaju i dobijanje informacija o tome kako se ostali ljudi bore sa svojom bolešću može da ima pozitivan efekat na izlečenje kao i na prevenciju ponovne epizode.

Bolničko lečenje
Ponekad je potrebno otići na lečenje u bolnicu, naročito kad osećanja ili misli o samoubistvu prete
da pređu u akciju, kada postoje komplikovani medicinski preduslovi za lečenje ili kad nedostaje podrška kod kuće.

Svaki drugi čovek u Srbiji ne oseća se dobro, odnosno pati od nekih blagih simptoma depresije, a kod 4,4 odsto žena i 2,4 odsto muškaraca depresija je konstatovana kao oboljenje. To pokazuje poslednje obimno istraživanje istraživanje Instituta „Batut“ sprovedeno po nalogu Ministarstva zdravlja.
Nervoza, potištenost, tuga, iscrpljenost i umor - tako se oseća čak 55,8 odsto stanovništva Srbije. Među njima najviše je žena i osoba starijih od 55 godina, ljudi koji žive izvan gradova i siromašni su. Sa druge strane, poletno, spokojno, smireno, srećno i sa mnogo energije, odnosno jednom rečju dobro se oseća svega 4,4 odsto ljudi. Uglavnom su u pitanju Beograđani, oni koji imaju dovoljno novca za život.
Da li je loše raspoloženje kod ljudi u Srbiji u porastu i da li broj obolelih od depresije raste ili ne, znaćemo 2011. godine, kad budemo sproveli novo istraživanje po istom metodu po kojem smo radili ovo - objašnjava za „Blic“ dr Jasmina Grozdanov, načelnica Odeljenja za istraživanja u javnom zdravlju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.
Mentalno stanje ljudi svugde u svetu sve više je ugroženo. Svetska zdravstvena organizacija nedavno je upozorila da je depresija glavni uzrok svih invaliditeta, te da u svakom trenutku u svetu od depresije boluje 450 miliona ljudi. Pored kardiovaskularnih oboljenja, koja su na prvom mestu, depresija je ubica broj dva u svetu. Prošle godine ubilo se čak 880.000 ljudi, pre sedam godina 815.000 i uvek je to duplo više od broja stradalih u oružanim sukobima.
- Depresija kod ljudi javlja se iz mnogobrojnih razloga: socijalnih, materijalnih, porodičnih, zbog problema sa narkoticima i alkoholom, a kod nas ima i specifičnosti vezanih za nedavne ratove i osiromašenje stanovništva - kaže za „Blic“ Ljiljana Simić, psihijatar, zamenica direktora Instituta za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza lazarević“. Kroz ovu instituciju svake godine prođe 60.000 ljudi, od kojih se 10.000 hospitalizuje.

zar nije lakse samo ostaviti samo linkove nego copy/paste-ovati ceo tekst?
npr. http://www.cpe.org.yu/depresij.....resiji.htm

Može i tako Mada sam ja to imala u kompu jer sam štampala kada mi je trebalo za ispit, imam dosta i iz nekih klnjiga. To je opširna tema, kao i sve teme tog tipa...

Kazu holandski naucnici da depresija povecava sanse za Alzheimera