Nije u vezi s prethodnom pričom, ali ima veze s potrebom da bar neko digne glavu i progovori o ovoj temi:
dnevnice.

Ogromni su izdaci za škole u prirodi, a one nikad nisu ni bile jeftine.
Odnedavno je Savet roditelja organ koji odlučuje o visini dnevnica nastavnika koji vode decu na ekskurzije, izlete i škole u prirodi. Jasno nam je svima da su došla teška vremena i da se ima sve manje novca i za tekuće potrebe, a ne za ekskurzije i dnevnice. Roditelji se s pravom pitaju kome novac odlazi i bune se zbog cifre, ali se udara samo na visinu dnevnice koju nastavnik dobija, a ne i na troškove prevoza, smeštaja, organizacije... Dnevnica je trn u oku, tako da su je skoro jednoglasno smanjili.

Niko se nije zapitao šta taj učitelj radi u školi u prirodi s decom, koliko sati ima prilike da spava (neka deca se moraju buditi zbog toaleta, moraju se pokrivati...) i koliko i kakvog vremena provodi s njima, kome je na čuvanje eventualno poverio sopstvenu decu, ima li problema s neminovnim dečijim bolestima tokom putovanja, da li uspeva da zameni i mamu i tatu, pomaže posle obavljene velike nužde (kanda blagovremeno roditelji naučili decu) itd. Primećujem da se niko nije bunio što se dobija 350 dinara po detetu dnevno (minus porez, naravno), dok mirno vade novčanik da isto toliko plate dvočasovni boravak po detetu u rođendaonicama.
Pa muka mi je od ovoga. A to je učiteljima radna obaveza. Ne mogu da kažu da to neće da urade, a skoro niko ne bi da ide.
Ovo mi dođe kao U cara Trojana kozije uši!

Varira i određuje je Savet roditelja. Naravno, onih koji ne kažu ni reč u onim rođendaonicama.
Moguće je takođe da se neki učitelji narade kao stoka, pa nisu ni za šta, a neki i ne, pa je svejedno. Tamo ne idem zbog novca, ali nema tih para da se plati to nespavanje i premorenost.