NaslovnaForumRegistruj seTražiLista članovaPravilnikVideo pomoć Pristupi
Vazno: Za pristup kompletnom sadržaju našeg foruma, neophodna je registracija ili ukoliko već imate nalog, morate biti prijavljeni!

Kako zivot?

Odgovori na poruku    Natasa-Miljkovic.com - forum » Sve i svašta Pogledaj prethodnu temu
Pogledaj sledeću temu

Kako zivot?
Autor Poruka
ZeljkoS
Starosedelac
Starosedelac

Pol: ?
Pridružio: 10 Apr 2009
Poruke: 2164
Teme: 48

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Čet Nov 18, 2010 11:36 am Odgovoriti sa citatom

Mislio sam da bi ova tema bila dobra da kazete kako se osecate i kako zivite, kako vidite ljude oko sebe i koja su vasa ocekivanja od zivota, vasa razmisljanja itd...

Evo ja trenutno sam presrecan zbog ovog sunca koje jos sija u ovo doba godine. Uvek me nekako oraspolozi..mada meni je svako godisnje doba ok..ne smeta mi...

Pre 5 meseci sam izgubio dobrog druga...i od tada cesto razmisljam o zivotu, o obicnim i sitnim stvarima koje usrecuju coveka...razmisljao sam ja i pre na taj nacin, ali sad sam postao opsednut sa tim i uvek govorim kako je svaki novi dan dar..od Boga...od cega li vec..nemam pojma......kad ovako sine sunce, pomislim na tog mog prijatelja i kazem u sebi...covece, sta propustas...
Ja sam po prirodi optimista....ali razocaram se kada cujem neke vesti...zasto su ljudi tako okrutni jedni prema drugima..zasto su okrutni prema neduznim zivotinjama....to me rastuzi jako..ja sam veliki emotivac...radujem se kao malo dete necemu sto me usrecuje...placem ko malo dete kad me nesto rastuzi....
Vidim ljude oko sebe...tuzni, nezadovoljni...retkost je videti nekog poznanika nasmejanog...a to je pravo zadovoljstvo videti...Volim kad su ljudi nasmejani...
Pa ponekad razmislim...dokle cemo biti banana drzava? Dokle ce obican covek, postena inteligencija, radnik, student biti ugrozeni kao "Beli Lavovi" (o ovome govori i film od Lazara Ristovskog) u Srbiji? Dok polupismena banda hara Srbijom i pljacka sve sto se opljackati moze...ajd..pohapsise neke....ali to nije dovoljno! Lepo je rekao pokojni Premijer...ovde mafija ima svoju drzavu....verovao sam u njegove ideale..steta sto nije poziveo...mislim da je njegovim ubistvom, umro i poslednji tracak nade za oko 70% stanovnika ove rupe u Evropi...
Mislim, obozavam ja Srbiju, volim ja svoju varosicu Staru Pazovu najvise...obozavam da zivim tu...ali kad vidim ljude u kakvom su stanju....ne znam...
Zato je meni milina kad se odvojim od sveta u 4 zida..pustim muziku i pocnem da slikam...uzivancija..kao da prolazim kroz neku terapiju..postajem sve srecniji i zadovoljniji kad slikam...a 8 sati prodje dok si rekao keks!
Zao mi je naroda..toliko puta je izneveren...voleo bi da je narod srecan....voleo bi da niko ne zeli da mu "krava crkne"..takodje bi voleo da se nas narod mane predrasuda koje su godinama talozene na ovim prostorima...
Razmisljam o zdravlju vrlo cesto..da kucnem u drvo...zdrav sam kao dren..retko kad me boli glava ili bilo sta...idem na trening..jeste, pijem one proteine...ali to je bezopasno....ne pusim..nikada nisam ni pusio..tako da mi ovaj novi zakon odgovara..samo da li ce da se postuje..evo, sinoc sam bio u nekom kaficu..i pusilo se....bezveze....
Nekad sam bio velika pivopija Very Happy...sad medjutim, jedva jedno pivo na mesec dana popijem..popravljam se..trudim se....
Pred novu godinu idem malo za Ljubljanu..bicu 15-ak dana ..idem sa rodbinom da proslavim novu godinu...nisam slavio novu godinu u Ljubljani jedno 9 godina...zadnji put sam isao u Ljubljanu pre jedno 2 godine...
Promena dobro dodje u zivotu....


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
Page
Starosedelac
Starosedelac

Pol: ?
Pridružio: 04 Apr 2007
Poruke: 3332
Teme: 7

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Čet Nov 18, 2010 9:48 pm Odgovoriti sa citatom

Čovekove reakcije na samoga sebe u vezi sa svetom vrlo su složene. Ista stvar, ista osobina, ista telesna posebnost može nas uzdići na vrhunac življenja, ali i baciti na njegovo dno. Neko je dlakav kao majmun i zbog toga umire od srama sve dok njegovo krzno neku ženu ne dovede u ekstazu. Budući da sam čulan kao zec, a društvo je čulnost proteralo u ilegalnost, toga me je bilo stid, stidio sam se svake erekcije pri plesu, koliko sam puta na kupalištu morao u hladnu vodu -- sve dok nisam saznao koliko muškaraca kupuje sredstva protiv impotencije.
Morao sam se od srca smejati. Tako je to: jedan je nesretan jer je predebeo, drugi premršav, jedan je premalen, drugi je previsok. Dugo sam bio uveren da imam nepristojno predug i predebeo organ. Ali onda sam čitao kako su stari Rimljani naređivali da ih koprivama šibaju po njemu samo da bi bio deblji.
I tako se celog života oslobađaš kompleksa. A kad ih se oslobodiš, za strogo društvo postaneš nemoralan ili bar amoralan. Znao sam da stalno moram imati ženske, dobre ženske, mnogo žena, jer će se u protivnome pobuniti ona živa, pritajena sila koja vri u meni. Oslobodiće se kao savijena opruga – a tada niko ne zna kamo će udariti.

Uvek me je zanimalo kako je to izgledalo na galijama. Prikovani za svoje mesto, galijoti su onde i srali i pišali i jeli. Verovatno je jedini trag života bio samozadovoljavanje. Kada bi bili negde usidreni. U onom prokletom šekretu potpalublja za tren bi zetreperio miris cveta divljeg kestena, tako naime miriše ljudsko sjeme.

U noćima zidovi zatvora zveče kao stakleni, od muke, od straha, od požude, od planova, od šapatom izgovorenih propovedi, od teških snova, od gladi, od besa, od tuge za kućom, od uspomena, od plača, od proklinjanja, od štrcajućeg sjemena. Zatvorenički svet živi tako da su sati dugi, a godine prolaze kao da proleću.
Kada sam se potpuno nepripremljen na tako zanimljive događaje našao u istražnoj samici, ni sanjao nisam koliko ću morati učiti. Koliko zatvoreničkih predmeta ima za svaki ispit. Kako se teško domoći diplome na tom sveučilištu. Voditelji Gane na kapi nose ’’ prison graduated’’. To je vraški drsko. Nehru je u tvrđavi Ahmathagar odsedeo ukupno oko jedanaest godina. A u Italiji je 1950. godine pušten neki Giuseppe Branco koji je izdržao pedeset godina. Kad su ga u intervjuu pitali šta ga je najviše iznenadilo kad je izašao, rekao je – žene na biciklima (pedalone). Znate li šta je zamišljao gledajući micanje bedara lepotica na biciklima? Pravi zatvorenik! Prison Graduated! Kada je među nama, u zajedničkoj sobi zatvoreničke ambulante, umirao stari tuberkulozni rudar Maglič, rekao je veče pre smrti : Videćete da ću se još izvući. Već sam dva puta bio jednom nogom u grobu a s drugom na banani. Još ću i izaći odavde. A onda ću prodati kuću, njivu i šumu i sve što imam, pa ću nekoj mladoj curi dati sav novac da se svuče gola i hoda na sve četiri, te da se popiša. Samo to bih voleo videti, a onda mogu umreti. A stari se Maglič prokleto škrto ponašao sa paketima hrane koje mu je slala sestra. Ni cigarete nije davao.



Levijatan 14.11.2010.


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
Saša
Naj forumas 2009.
Naj forumas 2009.

Pol: ?
Pridružio: 09 Jan 2007
Poruke: 9108
Teme: 174
Lokacija: EU
Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Čet Nov 18, 2010 11:18 pm Odgovoriti sa citatom

Rodjen sam i odrastao pored granice za koju nisam znao da je postojala jer sam bio dete, kad sam poceo da shvatam ona je postala fiktivna. Na samoj granici se nalazi zajednicki nadvoznjak na kojem u sredini stoji pomesana nemacko-holandska zastava sa imenom "Welkomsbrug - Wilkommensbrücke", u prevodu "Most Dobrodoslice".
Taj most simbolizuje intenzivnu prekogranicnu saradnju dve opstine, slobodu kretanja i ponos na deonicu autoputa koju su obe opstine kao lokalne samouprave uspele da realizuju i tako zavrse koridor od Baltika prema Rotterdamu.
Skoro 3 godine sam svakodnevno putovao na drugu stranu, zivis u jednoj a radis u drugoj drzavi, i svaki prelazak sa ilegalnih 140km/cas (ta kazna jos i moze da se proguta ako te radar slika) mi predstavljalo neko posebno zadovoljstvo i dozivljaj slobode ako uzmes u obzir taj neometan zivot, nema uniformisanog da te maltretira i da ti pametuje......
Do danas!

Jutros kad sam isao na posao sa nemacke strane par stotina metara iza fiktivne granicne linije intenzivna granicna kontrola, postavljene pokretne prepreke, pogranicna policija "Bundes Grenzschutz", Policija, Poreska Uprava "Finanzamt", Carina "Zoll"............sa strane uniformisani sa automatima, ovo vec nije sala. Ako se nisam probudio prvih 10 kilometara, sad sam sigurno: "Guten Morgen, Ausweis bitte, mit welchen Zweck reisen Sie herr....herr..Novak?"
Naravno, ljubazni su, psiholozi, znaju ko sta krije a koga onako rutinski pregledaju, da je situacija ozbiljna se vidi po impresivnoj prisutnosti ljudi i vatrenog "materijala".
Pogodilo me da su bas tu na granicu stali, zar bi tu uopste zaustavili tu ozbiljnu pretnju terorizma koja je najavljena na sva zvona, jer i teroristi sada znaju kako da zaobidju "mobilisana" mesta, ostaje da maltretiraju 99,9999% normalnih gradjana, radnike, seljake i eto mene koji u principu mrzim granice i birokratske prepreke.

Vracam se veceras, "mobilisali" se i holandjani sa one druge strane, postavili mobilnu granicu sa reflektorima na kojoj bi Marakana mogla da pozavidi, Zaustavljaju me moji zemljaci, ista prica, ista ljubaznost a moj princip mi ne da mira a da ne prokomentarisem sa pitanjem gde se to zaratilo u nasem provincijskom i bezopasnom kraju. Ljubaznost i izvinjenje mi nisu pomogli da uklonim neki nemir, neki revolt u sebi, da mi casni i posteni "ispastamo" zbog pakosti tamo nekih. Da su pomerili kontrolu dalje od granice, 20km, da su je pomerili i njima opkolili velike gradove mislim da bi bili efektivniji, a granice bi ostale fiktivne.

Svestan sam da je kontrola privremena, svestan sam da mi u sustini ne smeta, radi se o principu i nekom licnom dozivljaju slobode.....osecaj je subjektivne prirode i onda ako zamislim da u nekim drzavama, osovine zla, ljudi nemaju pravo na slobodu izrazavanja, da bi zbog pitanja uniformisanoj osobi zavrsili u zatvoru, jer postaviti pitanje je opasnost za takvu jadnu drzavu koja se boji pitanja svojih gradjana........onda relativizujem "uskracenu slobodu, danas, sutra", jer sam imao srecu da sam rodjen u Evropi koja je takav vid represije modernom civilizacijom ostavila iza sebe. Evropa u kojoj ne moram da brinem za osnovna ljudska prava i u kojoj svako ima priliku da uzme sudbinu u svoje ruke i zivi svoj zivot, uzgred da postuje pravo drugih da zive.


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku

Nije najjači u vrsti koji preživljava, nego je to najinteligentniji. To je onaj koji je se najbolje prilagodjava promeni.

Trebalo je milione godina da od majmuna postane čovek, komunistima je bilo dovoljno 50 godina da od čoveka naprave majmuna.

Pametan se uči na tudjim greškama, a glupi ni na svojim ne nauči.

Richard von Weiszäcker:"Oni koji zatvaraju oči za prošlost su slepi u sadašnjosti."


AKO SRBIJA STANE (3 dela):
http://www.youtube.com/watch?f.....WWH3kCGNFM

http://www.youtube.com/watch?f.....RUijJ9xpAs

http://www.youtube.com/watch?f.....spmETzn_M0

Predsednik Srbije, "diplomac", "predskazao"/znao za smrt pokojnog premijera dr. Zorana Djindjica:
http://www.youtube.com/watch?f.....2Z3G0D3x4E
miks
Starosedelac
Starosedelac

Pol: Muski
Pridružio: 21 Jan 2009
Poruke: 2218
Teme: 25

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Sub Nov 20, 2010 11:15 am Odgovoriti sa citatom

ZeljkoS ::
Mislio sam da bi ova tema bila dobra da kazete kako se osecate i kako zivite, kako vidite ljude oko sebe i koja su vasa ocekivanja od zivota, vasa razmisljanja itd...

Evo ja trenutno sam presrecan zbog ovog sunca koje jos sija u ovo doba godine. Uvek me nekako oraspolozi..mada meni je svako godisnje doba ok..ne smeta mi...

Pre 5 meseci sam izgubio dobrog druga...i od tada cesto razmisljam o zivotu, o obicnim i sitnim stvarima koje usrecuju coveka...razmisljao sam ja i pre na taj nacin, ali sad sam postao opsednut sa tim i uvek govorim kako je svaki novi dan dar..od Boga...od cega li vec..nemam pojma......kad ovako sine sunce, pomislim na tog mog prijatelja i kazem u sebi...covece, sta propustas...
Ja sam po prirodi optimista....ali razocaram se kada cujem neke vesti...zasto su ljudi tako okrutni jedni prema drugima..zasto su okrutni prema neduznim zivotinjama....to me rastuzi jako..ja sam veliki emotivac...radujem se kao malo dete necemu sto me usrecuje...placem ko malo dete kad me nesto rastuzi....
Vidim ljude oko sebe...tuzni, nezadovoljni...retkost je videti nekog poznanika nasmejanog...a to je pravo zadovoljstvo videti...Volim kad su ljudi nasmejani...
Pa ponekad razmislim...dokle cemo biti banana drzava? Dokle ce obican covek, postena inteligencija, radnik, student biti ugrozeni kao "Beli Lavovi" (o ovome govori i film od Lazara Ristovskog) u Srbiji? Dok polupismena banda hara Srbijom i pljacka sve sto se opljackati moze...ajd..pohapsise neke....ali to nije dovoljno! Lepo je rekao pokojni Premijer...ovde mafija ima svoju drzavu....verovao sam u njegove ideale..steta sto nije poziveo...mislim da je njegovim ubistvom, umro i poslednji tracak nade za oko 70% stanovnika ove rupe u Evropi...
Mislim, obozavam ja Srbiju, volim ja svoju varosicu Staru Pazovu najvise...obozavam da zivim tu...ali kad vidim ljude u kakvom su stanju....ne znam...
Zato je meni milina kad se odvojim od sveta u 4 zida..pustim muziku i pocnem da slikam...uzivancija..kao da prolazim kroz neku terapiju..postajem sve srecniji i zadovoljniji kad slikam...a 8 sati prodje dok si rekao keks!
Zao mi je naroda..toliko puta je izneveren...voleo bi da je narod srecan....voleo bi da niko ne zeli da mu "krava crkne"..takodje bi voleo da se nas narod mane predrasuda koje su godinama talozene na ovim prostorima...
Razmisljam o zdravlju vrlo cesto..da kucnem u drvo...zdrav sam kao dren..retko kad me boli glava ili bilo sta...idem na trening..jeste, pijem one proteine...ali to je bezopasno....ne pusim..nikada nisam ni pusio..tako da mi ovaj novi zakon odgovara..samo da li ce da se postuje..evo, sinoc sam bio u nekom kaficu..i pusilo se....bezveze....
Nekad sam bio velika pivopija Very Happy...sad medjutim, jedva jedno pivo na mesec dana popijem..popravljam se..trudim se....
Pred novu godinu idem malo za Ljubljanu..bicu 15-ak dana ..idem sa rodbinom da proslavim novu godinu...nisam slavio novu godinu u Ljubljani jedno 9 godina...zadnji put sam isao u Ljubljanu pre jedno 2 godine...
Promena dobro dodje u zivotu....


Uuuuuuu bre Zeljko, ti kao da si mi citao misli!

Jedine razlike su: - za sebe ne bih rekao da sam optimista vec realista, ako se mogu tako definisati
- po nekada mi tisina vise prija od muzike
i - ne pijem proteine Laughing


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
Page
Starosedelac
Starosedelac

Pol: ?
Pridružio: 04 Apr 2007
Poruke: 3332
Teme: 7

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Pon Nov 22, 2010 10:55 pm Odgovoriti sa citatom

U onoj ćeliji koju je Gestapo sagradio za mene ipak sam ugledao onog malog dečaka koji sam nekada bio ja. Igračke sam odmah odbacio, a flašicu razbio o zid. S rođacima se neću baviti. Kakvog si porekla, dječače? Jesi li dopuzao iz mora? Ili se razvio od majmuna? Ili te je stvorio Bog? Ili si proizvod „grešnog spajanja onih popišanih spolnih udova“, kako se slikovito izrazio propovednik Janez Svetokriški? Rođen za velike ciljeve pred sobom? Koliko će vode proteći dok ne pokušaš predočiti milijone godina prošlosti i milijone vekova budućnosti? Udaljenost galaksija? Krajnje ili beskrajno prostranstvo svemira? Ovu čiodinu glavu koja se zove Zemlja i sebe na njoj? Dok ne saznaš kakve živce i mozak imaš i ne postaneš svestan smrti? Dok se ne odlučiš za zanimanje? Dok ne postaneš svestan uticaja one male štapke među bedrima? A zašto onoliko dugo nećeš da piškiš kad te za nju drži Johanca, kuharica koju si stavio pod svoj uticaj? Mogao bi sasvim lepo ići sam piškiti, dovoljno si velik, mangupe! I zašto mora uveče sedeti na tvom krevetu dok ne zaspiš, a ti je lagano češeš po kolenu? To, međutim, nismo rekli drugu poručniku kojeg inače sve zanima.
Kad prepodne nije bilo nikog kod kuće, a Johanca je stajala kod šporeta, doneo si klupicu, seo pored nje i posegao joj pod suknju. Sate i sate si joj gladio i gnječio guzove, zatim bedra, pa trbuh, uspeo si doputovati i do njenih šumovitih predela, ali tu bi uvek stisnula bedra. Kad si je pogledao u lice bila je sva crvena, nekako zajapurena. Gaćice nije nikad nosila. U trećoj, četvrtoj godini to je veoma zanimljiva zabava. A kako si tačno bio svestan toga da je to nešto zabranjeno. Čim bi čuo da neko dolazi popustio bi i pravio se nevinašce. Kuharica Johanca! A ako potanko razmislimo, te kuharice ne bi trebalo da satima i satima stoje pored šporeta! Kad je odlazila rođacima u Ameriku nisi mogao verovati! Sudbina ti je nanela prvi okrutni gubitak. Johanca je omotavala u papir svoje stvari rasute po podu. A dok je radila morala te 3-4 puta voditi piškiti. Videla je da ne puštaš ni kapljice, ali nije ništa rekla. Samo te šapćućim glasom bodrila lu, lu, lu i gledala kako ti se štapčica povećava. Ne bih se zakleo, ali čini mi se da ti ga je lagano trljala prstima. Gotovo onako, kako si ga i ti sam, naveče u krevetu. Kad si to počeo, ne znaš, je li? Verovatno odma po rođenju. Pa tako je bilo najlepše zaspati. Naravno, ulovili su te i odveli lekaru. Johancu mi je uzela Amerika, prema kojoj otad nemam simpatija.
Pokušao sam odgojiti i Anicu koja je došla na njeno mesto. Ali kreštala je kao svraka svaki put kad bih joj segao pod suknju. Izborio sam se samo za njene gole obilne grudi, i to samo kad je njoj prijalo, najčešće dok je ribala kuhinju ili dok me je stavljala u krevet. Bio sam premalen da bih je stojećki dosegao. Ispod bluze su se slobodno nadimale njene zaobljene sise sa bradavicama velikim kao trešnja. Kad bi poručnik, koji je verovatno bio neukaljan kao ljiljanov cvet, znao kakva sam pokvarena omladina bio. Sa dečacima i devojčica iz susedstva igrao sam se onih igara kojih se igraju i deca u kapitalizmu: lekara, sa detaljnim telesnim pregledima, stavljali smo devojčice i dečake „na sunce“, što znači da bi izabranog iznenada zgrabili i razgolitili mu međunožje, za vreme školskih praznika smo s pastirima zajedno onanirali „komu će pre doći“, stvari koje sam zdipio od kuće davao sam devojčicama za tri, za pet, za jednu „po goloj zadnjici“, naveče smo gledali komšijinu sluškinju koja se gola prala u lavoru, toga ima na gomile, te pokvarenosti, ali to su vražje igre koje čoveku uveče ne daju spavati, a zadovoljenja nema.
Između četvrte i pete godine, nekog kišnog popodneva, pokušao sam uvući svog nesretnika nešto starijoj devojčici iz komšiluka, ali nije uspelo. Onda među bedra. Uzduvao sam se, srce mi je drhtalo u vratu, naslućivao sam da je to ipak nekako blizu pravog, ali ona mi se izmakla, prestrašila se šuma koraka iz susedne sobe, a ja sam je udario po licu i dugo smo bili posvađani tako da se nismo ni gledali. U nepreglednoj džungli sećanja poručnik bi hteo naći svoju stazu, radi zapisnika koji je trebao na svakoj strani potpisati, valjda radi budućih pokolenja, kroz milijon godina.
Miljko je ima starog, slepog psa kojem su strahovito prijale kuje. Siromašak se, međutim, u slepoj požudi zaletao u zidove i tarabe dok je jurio za njima. Tako bi smo mu ponekad koju pridržali. A ko će tebi pomoći, dječače? Ometaće te, podučavati, uveravaće te da te taj zub uopšte ne boli. Svaku ćeš žensku sam morati osvojiti i pridržati. Ako ne budeš nalazio zadovoljsta u onima koje budu htele tebe ulovit. Probijaćeš se kroz malograđanski moral, gde je spolnost proterana u zahodske natpise, neslane viceve i bordele, izlazićeš na kraj sa klerikalnom krepkošću, gde je spolnost okovana u granice greha, a na kraju ćeš stići u takozvani socijalizam, gde će ti sa zida potrgati sasvim obične akvarele ženskih aktova, jer je to tobože pornografija.


Levijatan 21.11.2010.

-----------------
Edit. Admin


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
Page
Starosedelac
Starosedelac

Pol: ?
Pridružio: 04 Apr 2007
Poruke: 3332
Teme: 7

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Sub Jan 22, 2011 6:47 pm Odgovoriti sa citatom

Poznavao sam vrlo postovanu i religioznu gospodju – njenog sam sina poducavao matematiku. Jednom sin nije bio kod kuce – otisao je s drugarima na skijanje – a ona me nije pustila otici. Morao sam s njom piti kafu sa rakijom – cafee corette („ispravljena kafa“, sto bi rekli talijani), u kuhinji pod jakim svetlom. Ispitivala me o mom stavu prema religiji. Nisam joj se zeleo previse zameriti – znao sam da svakog jutra ide na pricest i misu- pa sam se izvlacio kako sam znao i umeo. Ali osetila je da moja vera nije bas cvrsta, pa je pocela misionariti. Govorila mi je o bogu, o posthumnom zivotu, o raju i paklu, o Saulu koji se preobratio u Pavla i postao svetac i na kraju o Hristu prema kojem se odnosila kao danasnji fanovi prema svojim idolima. Smatrala ga je vrlo lepim muskarcem, vrlo inteligentnim, koji je umeo ovladati svakim drustvom, muskarci i zene bi sedeli oko njega i gledali ga – ukratko, samo sto nije rekla kakav je to plejboj bio. To mi je smetalo. Nisam religiozan, ali taj mi covek bio – bilo da je uistinu ziveo ili ne – nekako bratski blizak. Da nisam razuzdan covek i huligan – voleo bih biti kao on. Srednje me mogucnosti nisu zanimale.
Ubrzo sam spazio da zenska ima planove u vezi sa mnom. Polako me pocela zavoditi. Stavljala mi je ruku cas na rame, cas na bedro. A uz to mi je pripovedala Hristov zivotopis. Znala je napamet i neke stihove svete Terezije koji govore o sjedinjenju s njim, i to vrlo vatreno, steta sto ih ne znam ponoviti. Gospodja je bila uistinu lepa, nesto preko tridesete, punih nogu, prerano sazrela, a dupe je imala kao kobila. Takva da bi je covek odmah pozeleo kad se ne bi bojao svih onih ceremonija u vezi sa krsenjem seste bozje zapovesti. Isla je po svetu tako ozbiljnog i strogog lica da bi odbila svakog zenskara koji ne bi nameravao s njom izgubiti mnogo vremena i truda.

Vrag bapski je uztvrdio da je Hrist u mladim godinama bio bas ovakav kakav sam ja. Morao sam gledati raspelo na zidu, na kojem je razapeti bio uistinu lepog stasa, malo sam takvih video u svetu. Pri tome je – poredjenja radi – opipavala moj stas, svukla mi je kaput i razvezala kravatu, verovatno zato sto u Hristovo doba Jude nisu nosile kravatu. Kosulju mi je raskopcala zbog vrucine. A poljubila me je u usta zbog sve vece slicnosti izmedju mene i njenog uzora. Mirno sam je uhvatio za straznjicu, ali mi je polako odgurnula ruku. „Hocemo li se kresnuti?“ upitao sam sasvim poslovno. Zacepila mi je dlanom usta i saptala na uho:“ Bez takvih reci, dragi moj. Moras biti dobar. Obecaj da ces biti dobar.“
Nije cekala odgovor. Milovala me je pod kosuljom i dlan mi je uvukla za pojas, a uz to je sve vreme brbljala svete legende. Izula mi cipele i carape, jer je navodno htela uporediti noge, svukla mi je kosulju, majicu i pantalone – pa me je ogrnula stolnjakom zivih boja.
Verovatno sam bio mnogo smesan dok sam tamo sedeo u gacama ogrnut stolnjakom, a ona je govorila kao kisa, odgurujuci moje ruke od sebe, sto nije uticalo na njeno pripovedanje. Kad je stigla dotle gde Hrista javno svlace, rekla je:“ Pred muskarcima i pred zenama!“ Bila je sva zajapurena, nastavila je: kako je trpeo, kad je bio onako sramezljiv... da su ga zene gledale sasvim gola...da se sve videlo....sve, sve...i ono...sve.... Kako za sramezljiva coveka nema vece muke nego pokazati sve. I da i mi moramo trpeti za njega.... I tako se, drscuci od uzbudjenja svukla gola, zadrzala je samo natikace sa visokim potpeticama.... Dakako, pri tome nije ni za tren zacutala. Povukla je i meni gacice niz noge, a pri tome se pravila da ne gleda mog divljaka, koji je digao glavu. Mislio sam – neka, napokon smo stigli. Ma kakvi! Onda je Hrist bio bicevan. A i mi smo morali trpeti u njegovo ime. Pruzila mi je pleteni bic za pse(u kuci nije bilo psa) i zategla dupe, usput glasno moleci. Prilepio sam joj jednu vrucu na lepo oblikovanu dvostruku polukuglu – a tada sam primetio da po ledjima i po riti ima jedva vidljive ruzicaste pruge od bica.
Postao sam znatizeljan ima li nekoga kome se pusta bicevati, ili to cini sama. Predao sam joj bic i rekao: „Hajde se sama!“ U pocetku se branila, a bila je gotovo u histericnom grcu od ocekivanja, suze su joj pocele ici po licu, nazvala me je kukavicom, cak mi je i antihrist rekla, ali onda je dohvatila bic – i da vidite kako covek moze biti nemilosrdan prema sebi! Molila je jako glasno. Predala mi se na podu, ona je glasno molila litanije, a ja sam glasno psovao i prostacio, nije cula kad sam je uveravao kakva je kurva farizejska. Sto sam je vise psovao, to je zivlje mrdala poda mnom – pa sam se dosetio da joj psovke i prostote izazivaju slican sladak bol kao malo pre bic. Bio sam, dakle, iskoriscen do kraja.

Najzad je ustala i odnela haljinu u kupatilo, a ja sam se obukao u kuhinji. Kad se vratila bila je pocesljana i ponovo dostojanstvena gospodja koja mi se obracala sa vi i ubrzo je spomenula da je vec kasno. Retko mi se koja zenska ogadi, ali ova jes’. Prvo, bio sam mlad za tako teske kusnje. Uz to sam vrlo rano poceo prezirati farizeje – ko zna nisam li u njima nagonski osetio svoje ljute protivnike u buducnosti? Kod vrata me je uljudno zamolila kad cu doci radi sledece instrukcije? „Imas perfektnu guzicu.“ rekao sam joj na rastanku, „ali bolje bi bilo da Hrista pri kurvanju ostavis na miru“. Samo su joj oci suzile, i zatvorila je vrata za mnom.

Razmisljao sam kakav je bio Hristov seksualni zivot. Cini mi se da je bio kao jogiji, jer inace ne bi imao u ocima takvu snagu da cini cuda.


Levijatan 21.01.2011.


-----------------------
Edit. Admin


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
Page
Starosedelac
Starosedelac

Pol: ?
Pridružio: 04 Apr 2007
Poruke: 3332
Teme: 7

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Uto Jan 25, 2011 9:42 pm Odgovoriti sa citatom

Onda su me brzo i nervozno ugurali u velik automobil bez posebnih oznaka, zabili mi dva revolvera pod rebra i vozili me kroz prijatno suncano popodne mirnog grada. Dobro se secam one lepo gradjene mlade mamice koja se sagnula k detetu. Imala je usku zutu suknju i pod njom ruzicasta obla bedra. Doduse, malo su mi zasmetale iskrivljene pete njenih sandala. Ima li muza? Taj bi morao ukrasti par najlepsih sandala ako nema para, pas! Jupiter se pretvorio u zlatnu kisu da bi stigao do onog cudesnog vrtica u krilu lepe devojke.
Ne podnosim lirske, impotentne, skrte dobricine. Volim starog Lava Nikolajevica Tolstoja, iako mi je dosadna moralnost njegovih spisa. Isao je on, kako Gorki pise, preko polja – na jednoj mu strani uboga dobricina Cehov, a na drugoj nekadasnja skitnica Gorki, dok su na polju radile seljanke. Jedna je bila posebno lepo nagnuta napred, tako da su joj bljestala bedra ispod suknje. I usred naklapanja o kulturi upitace stari Lav sramezljivog Cehova „Jeste li mnogo fukali Antone Antonovicu (ili kako li se vec zvase)?....“Nisam“ sramezljivo ce Cehov....“A ja jesam!“ uskliknu Lav Nikolajevic.
I ja sam, a sad bog zna hocu li jos, rekoh sam sebi kad su me iskrcali u dvoristu stare ruzne zgrade i odveli me kroz cetvoro zeljeznih vrata. Gurnuli su me u uzak prizmaticni prostor gde visok covek nije mogao stajati uspravno. Sam sebi sam zapovedio da sednem i da ne razmisljam o onome sto ce biti. To je bio vrlo vazan slobodouman cin. Uhvatio sam se za ud i prisilio misliti o zeni u zutoj suknji. Svukao sam je. Da, imacu je straga, da joj se vidi ispod jedre straznjice, jer je noge u sandalama iskrivljenih potpetica drzala kao patka, prema unutra. Takve Rusi obicno zovu „karaljok“, patkica. I vise ih cene nego one koje stopala drze razmaknuta i svoju malu nose s preda. Poceo mi se produzivati – i brige su se zajedno sa prividjenjima povukle u pozadinu svesti. ISTA TE STVAR U RAZLICITIM OKOLNOSTIMA MOZE SPASITI ILI UNISTITI. Don Juana je ta stvar upropastila, i previse se vrteo oko vlastitog penisa. Cazanova je uistinu bio pravi obozavatelj zenskog spolovila, znao se i osloboditi zenske kad bi mu dosadila – ali mi se ne svidja sto ga je sve to stajalo toliko novca. Sto je osiromasio i morao jos kao prastari penzioner raditi honorarno kao bibliotekar u nekom Ceskom dvorcu, ako se ne varam. Fuj! Ni Don Juan ni Cazanova ne mogu biti uzor. Verovatno treba jednostavno ziveti kao trava. Trava se tera kad je vetar.

Upravo sam u mislima stigao do seksualnog zivota oblaka i vesa na konopcu kad su se otvorila vrata. Bio je samo jedan covek u civilu, cini mi se da mu je jedno oko bilo stakleno. Mahnuo mi je i odveo me u susednu sobicu u kojoj je bio ormaric, sto i stolica i jako svetlo. Skidaj se! Skinuo sam sve osim gaca, a on je dodao – i gace! Dobro, pa jos i gace. Sve je detaljno pregledao, a onda je otvorio fioku i iz nje uzeo gumeni naprstak i navukao ga na srednji prst leve ruke. Jos ranije sam primetio da je levak. „Okreni se!“
Nejasno sam shvatio o cemu je rec. Sada je on shvatio mogucnost da se pocnem buniti, ili da se pravim kao da je sve obicna rutina. Slusao sam jos pre o „internom zahvatu“ na carini i prepustio sam se rutini – ali sam izustio opasku „Pa, nismo valjda buzuranti?“ Pravio se da nije cuo. ISTA STVAR ZAISTA NE MORA DA BUDE ISTA.
Kad mi je za vreme koitusa isto(samo bez naprstka, ali zato vrlo vesto, jagodicom prsta, ne noktom) ucinila prelepa italijanka, ud mi se napeo do krajnosti i pogled mi se zamaglio, kao da mi je sva krv zapljusnula mozak. A ovde me je jednak zahvat uvredio i ponizio. Uz to sam bio vrlo znatizeljan sta bi bilo kad bih se zahvatu odupreo? Dobro sam znao sta kaze mudri Lao-Ce: treba biti kao voda koja se prilagodjava terenu i pobedjuje, krotko izbegava stenu, ali je vremenom potkopa. A mi Evropljani miniramo stene, a onda se cudima, kad nama konkvistadorima, kamenje pada po glavi.
Mislio sam na onu talijansku vragolanku. Volela se igrati tih igara. Cak mislim da je htela probuditi i malog buzuranta u meni, kad mi je stala gurati nekakve kuglice (koje mi je, uzgred, donela za rodjendan) u guzicu. A onda bi ih najedared trgla van...
„Lakse, majku mu!“ zaurlao sam „ne palis motornu testeru“
„Au, brate!“ zacudila se...
„Cosa e?“... upitah.
„Le palle (kuglice)“... rece, bojazljivo, „Ci sono stati dieci...“
„A koliko ih je sad?“
„Sette!“

Levijatan 25.01.2011.


------------------
Edit. Admin


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
Page
Starosedelac
Starosedelac

Pol: ?
Pridružio: 04 Apr 2007
Poruke: 3332
Teme: 7

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Sre Jan 25, 2012 11:05 pm Odgovoriti sa citatom

Sedi devojcice, pored mene! Ne znas koliko ti zahvalnosti dugujem, iako ti to nikad nisam pokazao.
Ne recite mi budalo vi koji u besanim nocima sanjate o hrpama novca!

Sedeo sam u kafani u vecernjim satima u drustvu dvojice prijatelja. Skamenio sam se, eno, dolazi ona! U tesnoj pripijenoj tamnoljubicastoj haljini sa nasivenim sljokicama. A prate je dva mrsava elegantna tipa u tamnim odelima. Seli su nekoliko stolova dalje. Odmah sam opazio da ni jedan nije njezin pravi! Oci nisam odvajao od nje.To je, dakako, ubrzo opazila.Pocela mi je uzvracati poglede. Video sam njena kolena ispod stola i obuzela me tuga pri pomisli da bi mogla otici sa onim glupanima.Prijatelji su me poznavali, mislili su da je moja ocaranost samo samo jedan od mojih stoseva protiv kafanske dosade. Napustio sam prijatelje i seo za susedni sto, oci u oci sa njom! Pio sam Dzek sa ledom. I ona je pila zestoka pica i smejala se napola pritvorenih usta, toliko da sam video njezine bele zubice. Oh, boze, sta ce biti ako to prodje mimo mene!? I oni prokleti gusari su opazili da je gledam, da je probadam ocima, da je gutam te da i ona mene gleda. A bili su Talijani, dakle narod koji razume ljubav. Smeskali su se sa razumevanjem, bez i najmanje srdzbe, a ja neotesanac sam bio spreman potuci se s njima, ako zatreba. Igra je trajala dugo, kad su platili i krenuli, sto sam ucinio i ja, spreman napraviti najvecu mogucu glupost samo da se upoznam s njom. Sva mi je utroba drhtala od zelje. Kazaljka koja pokazuje te stvari, bila je u hlacama savijena kao spirala, odbaceni andjeo koji se ipak nadao i dizao se u bunu protiv samog boga, pa opet padao u crne provalije tekstila... Sve je bilo mnogo lakse no sto sam zamisljao. Naime, otisli su u vinski podrum. Opet sam seo u njihovoj blizini, a kako je orkestar upravo intonirao spori tango, krenuo sam pod prigusenim svetlima po nju za ples. Bio sam spreman za kavgu. Medjutim, kad sam se uljudno naklonio uzvratili su mi uz smesak. Uhvatio sam je za ruku. Struja me osinula, zaplesao sam na oblacima svih sanjarija o njoj. A sta sam osetio u desnici koju sam polozio na njeno telo! A sta uz bedra! A sta sam vec u nejasnim obrisima naslucivao u bliskoj buducnosti!
Zasto takvi trenuci propadaju u bezdan minuloga!?

Ubrzo se oslobodila obojice gusara. Jednostavno im je nesto rekla, brzo, talijanski, da ce negde doci, nisam bas sve razumeo... No, momci su uistinu bili odlicna vladanja. Vec na putu kuci medju nama je sve bilo jasno. Ona je saznala kakvo telo imam ja, a ja sam u delovima istrazio njeno i sve svo vreme govorili gluposti. Kad sam joj rekao da ce biti tucena, kao u nekoj knjizi, odusevljeno je pitala: Zar si perverzan!? Onda je nakon nekog vremena dodala: Samo da se ne bude poznalo vise od dva dana!
U hodu sam joj podigao suknju i povukao gacice, smotavsi ih u svituljak na pocetku bedara, pa sam je milovao po glatkom, vrucem oblom, bas kako treba zategnutom a dovoljno jakom dupencetu. Osetio sam tvrdocu obline i glatkocu krivine. Prstima sam putovao preko bedara na trbuh i opkoljavao srediste borbe, mekane, podatne, prilicno obilne dlake, i jezicak medju njima, ispruzen u svet. Kako hodati!? Pogotovo sto je i ona bila prilicno spretna i dosetljiva. Zavukla mi je ruku pod kaput, pa u hlace, i onda je tom dugom, nezaboravnom rukom hodocastila nadole i sve naokolo do mosnje. Spoticali smo se kao pijanci.

Osetio sam njene nokte, ostre ali ne bolne, ili slatko bolne. Ako sam ja svirao na njoj kao na violini, ona je svirala na meni kao na gitari, sto je stvaralo divnu muziku. Kad sam kasnije citao indijsku knjigu o ljubavi Kamasutra, video sam velike razlike izmedju Azijaca i Evropljana. Oni su rutineri, njihova je rutina ponekad razradjena do zamornosti, njihovi su opisi za nas ponekad vise puta zaista smesni. A mi smo vecni improvizatori, zavisno od jacine zudnje i talenta, o iskustvu i trenutnom raspolozenju. Za Indijce je joni, to jes vulva, predmet pravilne obrade. A za nas je prividjenje koje nas raspaljuje, zbunjuje i moze cak i upropastiti. Za njih je lingam, to jes penis, znak zivota koji treba postovati gotovo kao bozanstvo, a za nas je prokleti andjeo, kojeg nas je sram ako nece da stoji, ili ako stoji kad mu nije vreme. U Kamasutri je u poglavlju o cesanju tacno opisano kakvu ulogu imaju nokti u erotici. A Talijanka je znala sve o tome i bez knjige, po osecaju i iskustvu. Zasla mi je pod kosulju i noktima prelazila preko ledja gore-dole, a nokti nisu ni za tren bili ni previse ni premalo zariveni.

Otvaranje teskih vrata u susednoj celiji me je prenulo iz secanja, Talijanka je nestala i nikada se vise nije vratila. Ubrzo mi se obratio novi zenski glas iz susedne celije (one koja je nekada pripadala sad vec pokojnom zatvoreniku Gugelu).

Jesi li tu?...Cujes me?...
Cula sam o tebi da si boksao u mladosti, mora da si uistinu ljep i zgodan macak...a?

...ZagrJebcanka...bas sam slab na male purgerke...Volim kad mi kajkaju na uho...

Hej, hocemo li?...Hajde, ukruti ga, jel ti cvrst?...Nasloni ga onda tu dolje na zid...Naslonicu i ja svoju!...Hajdemo!

Tisinu okruznog zatvora pocepalo je udaranje nasih saka o zid koji nas je delio.

Levijatan 25.01.2012.


-------------
Edit. Admin


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
Page
Starosedelac
Starosedelac

Pol: ?
Pridružio: 04 Apr 2007
Poruke: 3332
Teme: 7

Zemlja:

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Poruka Upisano: Pet Avg 24, 2012 9:18 am Odgovoriti sa citatom

Nakon dugog pesacenja naisli smo na kolibu u dnu doline, iz cijeg je dimnjaka izlazio beli dim koji nam je mnogo obecavao. Domacin nas je ljubazno primio, pocastio ukusnim kuvanim krompirom i mladim kajmakom. Rakija je takodje bila dobra, prava domaca loza.
Nakon vecere, rekao nam je da mozemo da prenocimo, ima jedan slobodan krevet u dedinoj sobi. Ako nam ne smeta.
Deda je lezao nepomicno ispod velike dunje, ni disanje se nije culo. Soba je bila prijatno topla, mirisala je na cistu posteljinu. Klara je prva svukla suknju, lepo je slozila i stavila pod jastuk koji ce nam biti uzglavlje, veliki, beo sa mirisom na sapun, upravo izvadjen iz ormana. Pokrila se do struka, skrstila je ruke pod glavu i gledala u tavanicu, koja nije bila visoko iznad nas.
Ima nesto sto mi je kvarilo raspolozenje za seks, ne samo starac koji je spavao na drugom krevetu, njega nisam ni primecivao. Prilegao sam obucen, do nje…Pomeri nogu. Legla je u carapama sa pojasom, u gacicama i svetloljubicastom kombinezonu.
Da li ja uopste zelim da imam Klaru? Ili samo moram da izvrsim zadatak koji sam sam sebi nalozio? Do djavola, a tako me je uhvatilo dok sam gledao kako ide ispred mene.
Klara Sancez, mis studentske razmene ’96. Francuskinja. Mogao bih da se uvucem do nje, da se raskravim, o jos nikad me nije izdao taj glupavi klinac. Bar se u te stvari razumemo.
Nesto me odbija, ali nije higijena ili nesto slicno. Osecam izmedju mene i Klare zid, hladan, odbojan, ako taj zid ne srusim, ujutru cu biti mrzovoljan, slomljen, osecacu se kao da me je iskoristila za svoje zadovoljstvo posle dobre vecere. A sad se moram svestrano pobrinuti o njoj – kako znam i umem, da ne bude gladna, ni zedna, da joj bude udobno i uzasve to na kraju dolazi, tik-tak, tuc-tuc, poljubi me, mace moje, laku noc. Jer sve je to lepse nego grubo reci: hajde, daj, sta cekas? Gruba je i jednostavna, ali dobro premazana lakom nase civilizacije. Posle vecere me je nekoliko puta sasvim nedvosmisleno uhvatila za butinu i ustinula. Jos i to: ako je ne povalim, rizikujem da se uvredi; u najboljem slucaju moze da pomisli da sam impotentan ili cak homoseksualac; zna ona da je privlacna, neodoljiva, da izaziva ogromnu zelju. Kako je samo sedela na kolima, tako da joj se bas lepo videlo pod suknju, ni previse, ni premalo. Antun joj je bio silno odvratan – on jedini nije hteo da gleda u razapeti mamac; Klarina priprosta dusa ni ne sluti da je Antun tacno znao zasto Klara pokazuje butke, I odupro joj se.

Naslonih se odpozadi na nju i zavukoh ruku pod cebe, noga u carapi, moze li se jos sta pozeleti. Otkacih joj zabicu na pojasu, pomogla mi je da otkacim carape, imala je toplu, glatku kozu, noge dobre, nabijeno meso, bogami, i bolje nego sto sam ocekivao. Gacice dole. Sto mu muka, pa to su noge i guzica! Prosto me je nesto tresnulo, sasvim se promenih, sav sam se uznemirio, zmarci mi podjose niz ledja, sto mi se desava samo u iscekivanju velikog uzivanja.
Skinuh pantalone i gace i bacih ih prema zidu, tako da nista ne ispadne iz dzepova. Staro iskustvo. Ako muskarac ne ume brzo, gotovo za tren, da se otarasi pantalona, situacija moze iznenada da se jako iskomplikuje. S pravim interesovanjem pogledala je u moje krilo i nekako naglo dohvati ud, tako da sam uz put osetio njene nokte. Malo me je ljutilo sto je tako gvozdeno scepala patku, kao da se boji da ce joj uteci…Neznije, rekoh joj, i ona naglo popusti, prebrzo; video sam da je poslusna i malo nesigurna u samu sebe. Htela je jos da skine kombinezon, ali je uhvatih za ruku. Ta laka ljubicasta svila tako je pristajala zlatno-smedjkastoj kozi. Osim toga, nekako se plasim potpune nagote, koja nikad nije tako naga kao malo prikrivena nagota, koja jos nesto obecava. Iz potpune nagosti nema vise nijednog puta – samo nazad u pokrivanje.
Milovao sam joj noge, navikao sam svoje dlanove na nju i ona se navikla na njih. Dobila je onaj lepi plotni izraz na licu, kada oci postaju nekako opijene, mutne, sa dubinskom vatrom, kada usne nabreknu i lako se iskrive kao u patnji, a izmedju usana zasijaju zubi koji bi da ugrizu…izraz prazenke koja ceka. Gledala je kao da me ne vidi, a ja sam osecao, jos delic sekunde i klonucu, pascu na nju…desice se...

Pokazi gde su te tukli – rekoh. Iznenadila se i kao da se probudila iz sna. Vec sam pomislio da si to izmislila. Okrenula se na stranu i pokazala mi zadnjicu. Stvarno su se odozgo nadole videli tragovi udaraca, nekakve tamne i svetle mrlje u duginim bojama, od plave do zute. Pomilovah je. Dlanovi vise nisu osecali otoke. “Klekni, Cetvoronoske.”, rekao sam joj i pomogao da se prebaci na kolena. “Ali zasto?”, htela je da zna.
“Ne ispituj!”
”Jel stari spava?”…
”Spava”.
Ne znam kako sam je prevrnuo i navalio na nju svom snagom, bez ijedne misli, bez ikakve svesti, u nekakvoj magli, poljubio sam je u usta, upili smo se jedno u drugo, zario sam se u nju. U divljem ritmu nam je istovremeno doslo.

Ostao sam na njoj, samo sam glavu spustio na njenu kosu, a ona mi je saputala na uho, ali prilicno glasno, ili se to samo tako meni ucinilo, glas joj je postao promukao i nizi, podrhtavala je poda mnom, a na udu sam osecao grceve njene vagine.
“Kako si mi izgledao cudno, kada bi samo znao! Nikada ne bih pomislila da ces se zainteresovati za mene... imala sam uopste utisak da sam ti odvratna...”
Osetio sam da bih mogao jos jedanput, samo kad bi ucutala. Pokusao sam. Uzdahnula je i poljubila me u lice i uho. Onda me je iznenadila pitanjem koje sam najmanje ocekivao u tom trenutku...
“Kako se zoves?”
Stvarno. Uopste ne zna kako se zovem. A to je u ovom trenutku nemoguce reci. Ja sam znao kako se zove, ali je valjda nikad nisam pozvao po imenu. Nisam joj dakle odgovorio. Nastavila je da govori.
“Joj, ala mi je lepo...lepo mi je, dragi...”
“Prestani sa tim budalastinama”, odbrusih joj, “bolje govori o tom sta da radimo, ako vec moras da govoris. Hajde, kazi sta da radimo!”
“Ljubimo se”, odgovori malo kasnije, ucinilo mi se da ce slomiti jezik na tom nezgodnom glagolu. Polako sam je naterao da upotrebi obicne prostacke izraze za te stvari. “Da li te to uzbudjuje”, upita. “Ne, ali ne podnosim sladunjava kreveljenja”.
Rekla je da sam pomalo grub. A ona voli lepe reci o lepim stavarima. I opet se predala uzivanju, mesala je moj i svoj stil, situacija je postala smesna...
“Öhh, ala si dobar, mili...zavuci kurvi...kako mi to lepo radis...gurni kitu moju zlatnu...uopste ne znam kako se zoves....nokte si mi zario u guzicu...a ja mislila da ti nije stalo do mene...”
Potom smo zaspali kao topovi. Zagrlila me i sasvim tiho hrkala.
Bilo je vec pred jutro kad sam se probudio sa ukrucenim, i odmah navalio na nju. Ne znam da li se uopste probudila, cuo se samo sapat, uzdisanje i dahtanje.

Ujutru sam vec bio obucen kada se Klara probudila. Gledala me je smeseci se, obukla se izpod cebeta. Starac je zivahno gledao ispod jorgana. Klara ustade iz kreveta, poljubi me i izadje iz sobe. Samo sto je zatvorila vrata za sobom, starac izvuce ruku ispod jorgana i mahne mi da pridjem blize “Dodjite ovamo!”, rece smeseci se. Pridjoh.
“Nevidjena zabava”, rece kroz smeh. “Ja sam sve video, znate...ali njoj ne treba nista reci...Boze gospode, cega sve ima na svetu...a znate da citavog zivota nisam znao kako se to radi...i sa zenom sam uvek u mraku....takva su vremena bila...”.

Dorucak su nam zene donele u sobu, belu kafu i rovita jaja, i ukusan domaci hleb.
Cim su otisle, starac mi ponovo mahnu da pridjem, sagnuh se do njega da saslusam njegovo saputanje: “Znate, sad cu lakse umreti...”.
Bio je duboko ozbiljan.

Koracao sam sa Klarom belim drumom. Svez jutarnji vazduh.
“A sta ti je rekao stari?”, upita.
“Molio me za cigaretu. Ne daju mu da pusi”.
“Jesi li mu dao?”.
“Jesam.”
“Nisi to smeo.”

Levijatan
16.08.2012.


Dodaj post u Technorati Favorites
Dodaj post u Delicious Bookmarks
Dodaj post u Google Bookmarks
Dodaj post u Yahoo Bookmarks
Prevedi post/Translate this post
Podeli post sa prijateljima na Digg.com
Podeli post sa prijateljima na StumbleUpon
Podeli post sa prijateljima na MySpace
Podeli post sa prijateljima mejlom
Podeli post sa prijateljima na Fejsbuku
sirom sveta
Prikaži poruke iz poslednjih:    

Odgovori na poruku    Natasa-Miljkovic.com - forum » Sve i svašta Sva vremena su (GMT +2:00) Beograd, Kaliningrad, South Africa
Strana 1 od 1

 
Skoči na: 
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu

Srodne teme
Naziv teme  Autor   Poslednja poruka 
Apokalipsa? Natasa Miljkovic Pet Nov 30, 2012 5:20 pm  Pogledaj zadnje poruke
Prijateljstva koja prelaze u nešto više Eric Cantona Sre Maj 26, 2010 4:41 am  Pogledaj zadnje poruke
Foklandi ~ Ostrva koja je rat promenio nabolje Eric Cantona Uto Jan 19, 2010 5:16 pm  Pogledaj zadnje poruke
Najvece lazi srpskih politicara Eric Cantona Sub Jan 02, 2010 4:28 am  Pogledaj zadnje poruke
Koja god vlast da je, policija i zandarmedija su uzas Dobrovoljac Sre Dec 05, 2007 7:39 am  Pogledaj zadnje poruke



Stavovi koje izražavaju članovi foruma u svojim porukama su njihovi lični stavovi i ne predstavljaju zvanične stavove uredništva emisije "Ključ" i Nataše Miljković.
Svaki korisnik snosi punu moralnu i materijalnu odgovornost za sve poruke koje na forumu napiše. Urednici foruma odriču se odgovornosti za sadržaj tih poruka.




NaslovnaBiografijaForumBlogGalerijaIntervjuiKontaktArhiva emisijaDownloadLink to us!Natasa-Miljkovic.com - RSS za temu
Forum je baziran na phpBB 2.x software-u. Originalni dizajn napravio je Vjacheslav Trushkin. Forum održava ekipa foruma. Pravila ponašanja možete naći ovde!