Imam utisak da je "javni medijski servis", "vlasništvo građana Srbije" ponovo počeo kampanju koja bi se mogla nazvati "Inkluzija" - uključivanje osoba, naročito dece sa posebnim potrebama, u društvo.
Bilo bi to za svaku pohvalu kada bi akcija bila sveobuhvatna pa da se bar deo tog (veoma skupog!!!) tv vremena i energije posveti i ostaloj deci - posebno talentovanoj.
Ovako, tv i vlast brinu za one ispod proseka na račun onih koji su nadprosečni i koji bi sutra mogli sve da vuku napred.
Da li je to način da se zaustavi "odliv mozgova"?
Uostalom, svako oduvek favorizuje sebi slične!

Inkluzija dece sa posebnim potrebama je jedan od humanijih poteza. Ne kažem naših, jer to i nije naša ideja. Uključivanje osoba sa posebnim potrebama u redovne aktivnosti je, prema mojim iskustvima, dalo odlične rezultate. Na ovaj način se izvlači maksimum iz dece sa teškoćama u razvoju. Pretpostavljam da nije primenljivo u težim slučajevima. Dosad su takva deca prečesto slata u specijalne škole, gde bi naučila samo osnovne stvari, što je prava šteta, ako dete može više.
Puno zavisi i od roditelja, učitelja, nastavnika i dece iz odeljenja. Korist je višestruka. Takvo dete pomaže deci bez smetnji u razvoju da lakše shvate da postoje osobe koje su drugačije od njih, postaju plemenitiji, saosećajniji... Zadovoljstvo koje učitelj oseća kad vidi rezultat svog rada (i rada roditelja i dece iz odeljenja) ne može se meriti ni sa čim.
Puno je ljudi koji su skloni kritikama inkluzije, uz obrazloženje da njihova, ,,normalna" deca iz istog odeljenja trpe. Najčešće to nije tačno.
Uz dobru saradnju porodice i škole, ovakav vid obrazovanja daje odlične rezultate. Bitno je izvući maksimum iz svakog deteta.

E sad, druga je stvar što se kod nas iza svih velikih poteza krije neko muljanje i neka lična korist onoga ko se u to upustio. U istu grupu spada i to što ova država ne obraća pažnju na talente, što dozvoljava da se kvalitetni ljudi iseljavaju. Valjda je manja konkurencija među pametnima i poželjna.
Još i više među onima koji to nisu.

Naravno da treba izvlačiti maksimum iz talentovane dece, ali, oprostite, mislim da baš, vrlo često, i nema ko to da uradi.
Sad su, pre nekog vremena, uveli, kao, neke testove za prosvetare koji treba da počnu da rade (ili već rade) u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Čista, tužna farsa. Niti je posao dobio onaj ko je testove dobro uradio, niti je bez posla ostao onaj koji ih nije položio. I da li su ti testovi uopšte merodavni?
Udaljih se od teme.
Jasno, među prvim problemima je novac. Država vrlo malo izdvaja za obrazovanje. Prosvetari su nezadovoljni platama, a nema se ni čime raditi, jer se od krede i sunđera dalje nije maklo decenijama unazad. Da bi se organizovao dobar čas, može to i pomoću krede i table, ali časovi treba da budu raznovrsni, zanimljivi, da se aktivnosti često smenjuju, čim se primeti da se interesovanje za temu gubi.
Ponekad mi se čini da u ovoj državi ne postoji računica da se talentovani podstaknu da budu još bolje. Ta ideja me podseća na emisiju Ključ emitovanu u novembru 2008, u kojoj se govori o tome zašto je gori bolji; zašto profesor bira sebi glupljeg asistenta, direktor glupljeg radnika...