I najveće pristalice opšte štednje (čak do nivoa Kir Janje) slažu se da bez potrošnje svaka proizvodnja zamire.
Rukovodioci pojedinih privrednih grana poput građevinarstva kukaju kako ne mogu da prodaju svoje proizvode. Kao rešenje se uvek pominju nekakvi krediti - bilo samim privrednicima, bilo stanovništvu.
S druge strane, banke su oprezne kod kredita jer im svakako nije svejedno da li će biti vraćen.

Na prvi pogled izgleda kao da je lizing rešenje koje odgovara svima: omogućuje porast potrošnje a banka neće ostati "kratkih rukava" bez obzira na promene u platežnoj moći korisnika.
Uprkos tome, izgleda kao da lizing svi izbegavaju!
Zakonodavac, iako se o tome mnogo govorilo, još uvek nije stvarno omogućio lizing stanova a banke, rekao bih, izbegavaju i finansijski lizing koji je trenutno zakonski regulisan, kao što je slučaj sa kupoprodajom motornih vozila.
Ko ne veruje neka pogleda koliko ima banaka koje pored kredita nude i lizing, a i one koje ga nude čine to stidljivo, tako da na internetu o njemu gotovo nema podataka.
Pored toga, lizing je za banku pouzdan čak i ako se korisniku bliži kraj života jer se predmet lizinga ne nasleđuje nego ostaje banci. Situacija je besmislena jer pojedine banke čak, nama starijima, ne odobravaju lzing zbog godina a istovremeno daju kredit!

Na osnovu svega ovoga ostaje pitanje: da li su banke uopšte zainteresovane za lizing ili nisu?

Problem je uvek u tome sto banke ili lizing kompanije moraju da plate proizvod koji daju na lizing, jer nije moguce da banka uzme auto na lizing od proizvodjaca jer i proizvodjac ne placa delove i radnike na lizing.......u tom grmu lezi zec....

Ukoliko se ugovor ne ispostuje, onda banka ostane kratkih rukava, jer je ona to za gotovinu nabavila da bi izdavala na lizing=rizik......takav rizik je takodje odgovoran za finansijsku krizu iz koje svet veoma polako izlazi u ovom trenutku.

Lizing mozda izgleda resenje za korisnike i "kupce" ali za banke je rizik, a to je poslednje sto bankama danas treba.

Lizing je jedna najobicnija prevara, kao i kredit uostalom, i obican mehur od sapunice. Pod broj jedan, zasto bi bilo ko normalan kupovao nesto za sta nema para? Tu se uplice psihologija a banke se ponasaju kao lesinari koji kruze oko potencijalnog mrtvaka. Prezaduzenog coveka zaglupljenog potrosackim drustvom u kome zivi.

Lizing je povećana potrošnja uslovno kao kredit za isplatu kredita, i ovde često ništa drugo.

Lizing funkcioniše tamo gde je platni promet veliki.

Mislim da je pozitivno da se platni promet obavlja uglavnom platnim karticama na što većoj pripadajućoj teritoriji, kad bi ljudi koji redovno primaju platu recimo četiri petine plaćanja obavljali ne kešom nego karticama sasvim je sigurno da su gotovinska sredstva na raspolaganju realnije, smešno zvuči, ali bi vrednost dinara bila realnija za razmatranje a samim tim i aktivnosti na "revitalizaciji domaće valute". U stvari bi se dinar realnije vezao za neku fiksnu vrednost.

U Srbiji je i jedan i drugi rizik ogroman, zato sto je drzava neproduktivna, nema priliva iz izvoza, to stvara krhku ekonomiju i finansijsko trziste je pod opasnosti hiperinflacije, to su faktori koji onemogucuju odredjeno vaganje rizika.

Sta vredi ako ti oduzmu automobil na lizing kad on vredi 80% cim je u rukama vozaca na lizing, a nakon toga opada strmoglavo. Rizik je time veci za banku nego za onog koji koristi uslugu lizinga, ako to pomnozis sa mnogo takvih rizicnih korista jer to zbog lose privrede i nesigurnosti u Srbiji jesu, onda se moze razumeti da su banke danas pazljive i na lizing i na kredite.

Pored toga proizvod koji banka dobije nazad zbog nepostovanja ugovora banka nije sposobna da proda po trzisnoj ceni, jer je banka specijalizovana za finansijski sektor, dok se ti proizvodi daleko ispod cene onda prodaju trgovinama.