... 1 ... 2 ... 3...

_______________

Pregled emisije



Lazar Krstić (student generacije na Jejlu):

- Odlučio sam da se bar na par godina vratim u Srbiju.
- Čovek ne može da bude zadovoljan time što će biti samo na jednom mestu u svetu. Niti može da nauči sve na jednom mestu.
- Obavestio sam ministarstvo da odlazim na Jejl i bez odgovora su sve stipendije prestale.
- Na svakom početku potrebna je pomoć. Podrška je potrebnija od finansijske pomoći. Potreban je osećaj pripadnosti ovde, osećaj da neko brine o vama. Od države to nisam dobio.
- Država treba da pruža neke olakšice. Ne moraju da budu materijalne, već olakšice oko viza, oko priznanja diploma.
- Mislim da se ljudi vraćaju. Mnogo njih danas dolazi u Srbiju.
- Osnovni nedostatak je nepostojanje jasno određenih departmana pri nekoj instituciji koji bi se bavili ovim.
- Neophodno je da se izbegne stigmatizacija ljudi koji su otišli.
- Patriotizam je za mene neka motivaciona sila koja vas vuče da se vratite tamo gde pripadate. On kao takav može da donese samo dobro.
- Ljudi koji se ne vrate u Srbiju nisu izdajnici. Oni ipak čine mnogo za Srbiju – razbijaju predrasude koje postoje.
Ključna reč: Mislim da Srbija može da bude zemlja gde bih mogao da živim i zarađujem.


Ratko Jović (student generacije na Jejlu):

- Znam da bi moji roditelji najviše želeli da ja budem ovde.
- Svoju daleku budućnost vidim u Srbiji. Voleo bih da se vratim, ali samo onda kada budem imao uslove da prenesem ono što sam naučio.
- Vi ne možete sprečiti ljude da odu. Time što im dozvoljavate da odu, vi im pomažete da ostvare svoj potencijal.
- Ja hoću da u inostranstvu naučim i da ovde donesem.
- Država treba da mi omogući samo da radim ono što želim na najbolji mogući način.
- Svim mojim prijateljima je drago što sam tamo.
- Zdrav nacionalizam postoji ovde u Srbiji, ljudi su ponosni na nas.
- Poenta je strategija, da znamo šta hoćemo sa tim ljudima.
Ključna reč: Najradije bih radio u Srbiji.


Ranko Rajović (predsednik Mense):

- Mi u Mensi ne možemo da vratimo ove ljude, možemo da znamo gde su i šta rade.
- Država mora da pokaže ozbiljnost da stane iza ovakvih projekata.
- Naša država nikakvog programa nema.
- Ne postoji strategija naših stranaka zbog dnevnopolitičkih interesa.
- Mi smo išli u ministarstva i molili, ali neki ozbiljniji program nije započet. Mi smo to sami uradili.
- Kontakt je najbitniji. Šteta je da ovi mladi ljudi odu a da nismo u kontaktu.
- Mi ne gledamo samo da se vratimo, nego i da te strane kompanije dovedemo ovde.
- Pokušavamo da dovodimo našu decu na 10-15 dana da se druže ovde.
Ključna reč: Odliv mozgova znači da sam ja puno uložio u medicinu i napustio to isto, jer se ovde nije moglo živeti.


Ozren Tošić (potpredsednik Harvard kluba Srbije):

- Ja se nisam vratio. Došao sam.
- Fleksibilnost, i u poslu i u životu, veoma je bitna u dinamičnom svetu.
- Došao sam kada je postojao izazov za mene.
- Mislim da ljudi dolaze ovde sa prilikama koje im se ukazuju.
- Država će sve manje i manje igrati ulogu dolaska ovde. Ne verujem da država ima agilnost kao privatni sektor.
- Svest o potrebi za sposobnostima koje mi imamo ne postoji ovde, ali raste.
- Danas, van granica, postoji prelivanje mozgova iz državnog u privatni sektor.
- Mi radimo da što više ljudi ode na Harvard, ali to nije odliv mozgova.
- Odliv mozgova danas ne postoji. Sve će više postojati cirkulacija mozgova.
- Evropa ima mnogo koristi od onoga što se radi u Americi.
- Srbija postaje međunarodna zemlja sve više. Harvard klub Srbije čini 17 nacija.
Ključna reč: Cunami globalizacije i interneta će preplaviti Srbiju jako brzo.


Marijana Radović (dizajner):

- Vidim dalju budućnost u Srbiji.
- Meni je problem ovde što ne mogu, zbog viza, lako da izađem iz zemlje i vidim se sa klijentom.
- Mislim da je za svakog čoveka neophodno da ne bude samo na jednom mestu. Mora da vidi šta se dešava i napolju.
- Bitno mi je da postoje uslovi da mogu sa jednog mesta da radim na bilo kom mestu u svetu.
- Kada sam otišla, nisam dobila nikakvu stipendiju, iako sam pokušavala da je dobijem. Jedino mi je Mensa izašla u susret.
- Neophodno je pomoći ljudima da odu i da se lako vrate.
- Treba da se podstiče da ljudi studiraju u inostranstvu.
Ključna reč: Niko ne može da zamisli koliko su svi ljudi koji su otišli hrabri samo zato što su otišli. Mi ovde ne pomažemo tim ljudima, nego im odmažemo.


Autor pregleda emisije: Vanja

Rezija je vrh kamera je napokon na svom mestu fakultetski obrazovano napokn Brzina je jako bitan faktor Srbija ne moze to da isprati nazalost Mi se bavimo drugim sverama i tu je kljuc cele stvar Idi mi dodji mi

Mreza funkcionise savrseno gde god se nalazimo na planeti tako da je besmislica odliv mozgova jel svako pretstavlja svoju zemlju besprekorno A sto se tice Srbije Sve je receno na kraju od Gospodina


Poslednji put izmenio korisnik Danijel dana Pon Jun 11, 2007 11:12 pm; Izmenjeno ukupno 1 puta. (0 procenata izmenjeno)

nisam se ukljucio odmah, gost koji je rekao da direktor US Steel-a radi za dobrobit nase drzave, nije u pravu ni malo.malkice, pdv i plate( kolike ? )
taj direktor radi za njegovu drzavu, raspitajte se koliku oni zaradu imaju a kolike su dazbine prma nasoj drzavi??????????????????????

no comment
ameri skupljaju sve da njima prave pare, a one koje posalju napolje, salju ih samo ako oni imaju interes?
a ako nesto oni daju za dz to je kolko da se uvuku tom narodu i da zamazu ochi!!!!!!!!
E sad neko da kaze da li sam u pravu?

Mi živimo u eksponencijalnom svetu i predivno je što je to tako!!!

Hvala svima na snimanju emisije u kojoj učestvuje dokazana intelektualna elita. Ovo je daleko najkorisniji način da se upotrebi vreme na javnom servisu.

Nataša, nadam se da će u budućnosti biti još ovakvih emisija. Ovakvi ljudi imaju puno toga da kažu.

Još jednom veliko hvala, i veliki aplauz od mene!

Emisija je bila fantasticna.

I moram da priznam da je KLJUC jedina emisija koju redovno pratim.

Isto tako mislim da ne bi bilo lose obraditi temu o nama koji smo otisli a da nismo poznati po umecu, kreativnosti, znanju...

Ja zivim u Los Andjelesu vec skoro 12 godina. Otisla sam slucajno, a ostala namerno jer sam ubrzo shvatila da mi je laske ziveti u drustvu gde je tudja sreca i moj radost a ne zavist. Da mi je mnogo laske da zivim bez traca, cinizma, pesimizma i da mi niko drugi nije kriv za moje uspehe ili neuspehe nego samo ja.
Jesam vec dugo napolju i ocigledno je da se stvarui menjaju... Ali ja jos uvek ne vidim tolike promene da bih bogla da se vratim i zivim opusteni zivot gde mi nisu potrebe veze, gde posao mogu da dobijem na osnovu mog znanja i iskustva...

Emisija postavljena u download sekciju

Inace, moram da kazem da je, iz mog ugla, emisija bila odlicna

Pratio sam emisiju i zaista moram da pohvalim izbor gostiju.
Sto se tice pomoci drzave i drugih institucija, zaista je porazavajuci odnos. Jer, ja sam primljen na American University u DCju ali sa 50% stipendije, a ostatak sam moram sam da nabavim, sto je za moju porodicu bilo neizvodljivo. Sve instiitucije i ministarstva kojima sam pisao za pomoc, i ministarstvo prosvete i pokrajini, i gradonacelnici (iz Novog Sada sam), niko nije izasao u suret. Odgovori su bili manje-vise slicni: "cestitamo na uspehu, ali nismo u mogucnosti da vam pomognemo..." Zaista je zalosno da neko ima potencijala da uspe, a da nema materijlnih mogucnosti i niko mu ne zeli pomoci. Daleko od toga da sebe smatram velikim mozgom ili potencijalom, ali cim sam primljen na jedan prestizan fakultet, smatram da bi drzava trebala da se potrudi da obezbedi neku vrstu pomoci takvim studentima, ako nista drugo jer to zasluzuju (ne odnosi se samo na mene, vec i druge u slicnoj situaciji). Ipak, to ide i u korist drzavi.

Sjajna emisija i divni gosti. Svaki komentar je suvisan.