Prvo porođaj pa udaja
Glorija: 11. mart 2009.
Novinar: Zorica Zarić
Lepa autorka RTS-ovog Ključa trudna je već tri meseca, ali je drugo stanje nije sprečilo da i dalje bude veoma aktivna i svim srcem, iz prvog reda, bodri dečka, glumca Srđana Timarova, koji je, uz Jovanu Janković i Milenu Vasić-Ražnatović, vodio ovogodišnju Beoviziju. Pošto se u februaru kratko odmorila i, kako kaže, ulenjila, jedva čeka da se vrati u nemilosrdan ritam.
Najavili ste novine u vašoj veoma gledanoj emisiji?
- Promenili smo termin, Ključ će umesto ponedeljkom ići petkom, kao i špicu i grafički dizajn emisije. Dok sam se odmarala, moje kolege su bile vredne.
Od koga ste dobili najlepši kompliment kada je reč o poslu, a od koga privatno?
- Ne merim komplimente, i ako procenim da su iskreni, znače mi i najtrapaviji od njih, a ponekad i one najupečatljivije doživim kao isprazno laskanje u omotu ljubaznosti. Naučila sam da najpre gledam u čoveka koji mi govori, pa zato samo neki mogu da me ganu i povrede.
Koliko vam, generalno, znači tuđe mišljenje?
- Sva su važna, ali to ne znači da je baš svako od presudnog značaja. Smatram da smo mi presek tuđih slika, mozaik koji govori i o drugima, to jest, onima koji nas posmatraju. Tako gledam i na ovo što radim. Tačno mogu da vidim tu sliku koju drugi imaju o meni. A da li mi se dopada ili ne, to je već drugo pitanje.
Koliko ste se promenili poslednjih meseci, ne samo otkad ste trudni, već otkad ste u vezi sa Srđanom Timarovim?
- Menjam se svakog dana. Fizički, bez sumnje, ali neki davni nemiri su se, konačno, stišali. Osećam pritajenu radost kojoj ne dopuštam da eksplodira, čuvam se. Prvi put u životu redovno jedem, ne treniram i ležem u devet.
Pitanje o udaji neviđeno vam je išlo na živce, da li je i dalje tako ili, ipak, malčice razmišljate o romantičnom venčanju u omiljenom Rimu?
- Tek sad mi je naporno to pitanje. Valjda ljudi očekuju da žena čim ostane trudna, mora i da se uda. A meni, malo čak i prija da ih, kao, skandalizujem time što baš i ne želim da zadovoljim njihova očekivanja. Ako nam nekada dođe da se venčamo, uradićemo to, ako nam zafali malo ceremonije, priuštićemo je. Trenutno to nije među prioritetima. Ljubav se ne dobija kod matičara, inače bi bilo lako. Kao ni osećaj odgovornosti i požrtvovanosti. Srećom, Srđan ima sličan stav.
Nerviraju li vas saveti trudnicama?
- Verujem samo doktorima i ponekoj drugarici, ali ne volim puno ni da pričam o tome. Ne opterećujem se, ne dramim oko svega, ne vičem na sav glas kako mi je. Tolike žene su rađale decu, pa ne vidim što bi to bilo nerešiv problem o kome treba da se raspravlja na sve strane.
Šta biste više voleli da dobijete, dečaka ili devojčicu?
- Neka bude ono što želi. Biće beba, a to je najlepše.
Razmišljate li o imenu bebe?
- Malo, ali brzo prestanemo kad vidimo da to nikud ne vodi. Biće teško usaglasiti se. Ubeđujem Srđana da me pusti da ja dam ime, pošto on daje prezime, ali još ne uspevam da ga umilostivim.
Da li su vam sada drugačije teme na pameti i da li ćete o nekoj od njih govoriti u Ključu?
- O, da. Jedna od prvih budućih tema biće trenutno stanje u porodilištima, građanske inicijative po tom pitanju kao i odgovori institucija. Da se razumemo, nema to veze sa mojim stanjem, ili se barem meni tako čini.
Kakav je Srđan kao budući tata, zapitkuje li vas svakog časa kako ste, jede li vam se nešto posebno i slično?
- Ne nutka me hranom, pošto i nemam posebne prohteve, ali stalno sa mnom priča u množini. Malo mi je bilo teško da se naviknem, ali sad se bojim da i ja ne počnem o sebi da govorim u pluralu. Ne bi valjalo.
Da li je budući tata već kupio stručnu literaturu?
- Nije, ali mu sa svih strana prijatelji poklanjaju namenske knjige, no od silnih obaveza još nije počeo da uči.
Šta je vaša mama rekla kad je čula da ste trudni?
- Zaplakala je.
A tata?
- On je pitao: A kad ćeš da se udaš?
Kada ćete na trudničko?
- Od jeseni. Nadam se da će sve biti u redu i da ću raditi Ključ do kraja sezone.
Pošto volite odeću i uvek odlično izgledate, kako sada stvari stoje, da li u Beogradu ima dovoljno lepih modela za trudnice?
- Nisam još upala u alarmantno stanje, još se pakujem u staru garderobu, a posle ću se nekako snaći. Moja kuma Maja Japundža-Nikolić, koja se porodila pre tri meseca, sprema mi šleper garderobe kad postanem baš trbušasta.
Da niste počeli da kuvate?
- Počela sam da se spremam da počnem. I to je nešto.
Jesu li vas iznervirali novinarski tračevi kako ste sredili Srđanu da bude voditelj, i kako reagujete kada pročitate neku glupost o sebi ili njemu?
- Navikla sam. Ljudski ugrizi već odavno mi ne ostavljaju tragove, inače bih sva bila rupičasta. Da sam mogla njemu da namestim Beoviziju, pa valjda bih i sebi sredila angažman, te bih i ja bila voditeljka.
Da li je tačno da je drugo stanje najveći dar koji jedna žena može da primi?
- Jeste, ali hajde da budemo iskrene: gledati kako se telo deformiše, koža kvari, narav divlja, umor ne posustaje i nije baš neki dar. Mislim da žene vole tako da pričaju. Dar je ono što dolazi posle. A o tome posle, nadam se, tek ću govoriti.
Kako biste sebe opisali u ovom trenutku?
- Podnošljivom za okolinu. Od drugog stanja ne pravim vanredno.
