Srbija pod stresom
U novije vreme sve češće se govori o stresu, objašnjava se šta je stres, zašto se i kada do njega dolazi i kako ga izbeći. U ponedeljak, 14. januara, na Prvom kanalu RTS-a, šarmantna, profesionalno besprekorna voditeljka Nataša Miljković je u popularnom „Ključu“ imala zanimljive i kompetentne goste za temu o stresu.
Čuli smo mnogo informacija o fenomenu stresa. Posebnu pohvalu zaslužuju dva inserta na temu kako prevazići stres. Iskustvo i objašnjenja dr Anke Stanojčić i dr Vesne Gajić - koje nisu više tinejdžerke - zašto posle odgovornog i zamornog rada vole da plešu, više su nego dragoceni. I sve bi bilo na veliko zadovoljstvo gledalaca da nije izostalo ono što nije trebalo da izostane.
Gosti su bili istaknuti stručnjaci: akademik, profesor univerziteta jedna uspešna poslovna dama, druga dama „iz naroda“ i jedan političar (imena namerno izostavljam). Svi su sa puno poznavanja i razumevanja materije objašnjavali fenomen stresa koji se, kako je rečeno, kod nas svakom čoveku događa bar jednom nedeljno. Navođeni su konkretni primeri uzroka stresa. Međutim, svi ti primeri bili su vezani za događanja na poslu, u karijeri, u privatnom životu, u odnosima u porodici, zbog neispunjenja ambicija, želja i postavljenih ciljeva... Šta je pri tome izostavljeno. Evo tri zapažanja.
Političar je govorio o stresu kod političara u uslovima kada mu se ne ostvaruju njegovi politički ciljevi, ali ne i o stresu koji građani svakodnevno doživljavaju zbog lošeg, neprimerenog ponašanja mnogih političara. Eminentni stručnjaci, akademik i profesor takođe nisu ni jednom rečju pomenuli stres koji svakodnevno doživljava narod Srbije zbog dramatičnog stanja u Srbiji u svim oblastima, pretežno zbog nekompetentnosti ili gramzivih na novac pojedinih političara. Ali i zbog krajnje nepovoljnog stanja životnog standarda većine stanovništva. I treće, ni voditeljka, ma koliko da je sa mnogo šarma i taktike vodila emisiju, nije sugerisala gostima da bar u nekoj meri komentarišu obim i posledice stresa građana zbog raznih zbivanja u političkom, društvenom i, posebno, ekonomskom životu.
Na prvi pogled moglo bi se pomisliti da je taj ugao posmatranja stresa slučajno zaboravljen, odnosno nenamerno zanemaren... Međutim, ubeđen sam da to nije bilo slučajno, što ne znači da je unapred dogovoreno sa gostima da se politika izostavi, uprkos pozivu da u emisiji učestvuje jedan poznati i ugledni političar. Verujem da se ovde radi o tri problema.
Prvo, poznato je da se veći deo naše stručne javnosti, posebno intelektualca, drži po strani aktivnog učešća u rešavanju društvenih problema. Drugo, ugledni stručnjaci, uz prećutno razumevanje voditeljke, verovatno svesno nisu želeli da dodiruju politički aspekt stresa iz opravdane bojazni da bi njihovi komentari mogli biti protumačeni kao podrška ili odbojnost prema pojedinim ili svim kandidatima za predsedničku fotelju. Treći je problem što naši političari, koje je predstavljao prisutni političar, svesno ne prihvataju svoju odgovornost ili bar deo odgovornosti za sve što nam se događa.
A politički aspekt stresa kod građana je izuzetno rasprostranjen i poguban... Svakog dana javna glasila pišu ili saopštavaju o potresnim slučajevima: sin ubio oca sekirom, unuka odsekla glavu babi, manijak kuvao isečeno telo žrtve, otac silovao rođenu maloletnu ćerku, razbojnici pobili celu porodicu opljačkanih, stari ljudi umiru od gladi ili sami sebi oduzimaju život... Na međunarodnom planu svakodnevno doživljavamo šokove zbog izjava predstavnika američke administracije i vodećih ljudi evropske unije da će nam oteti Kosmet tobože zato što ga je svojevremeno izgubio Slobodan Milošević. Kad se na TV ekranu pojavi i progovori predstavnik Amerike u trojci koja ništa nije pomogla u rešavanju statusa Kosmeta, naš čovek obično kaže: „Zaboli me stomak kad vidim i čujem tog ugojenog i tupavog poslušnika Kondolize Rajs. O ciničnim izjavama i postupcima šiptarskih terorista čiji rukovodioci predstavljaju za nas privremene, a za njih legalne organe vlasti, da i ne govorimo. Sve to i mnogo štošta drugo u sferi politike svakodnevno izaziva stres kod miliona građana Srbije. Moglo se ipak i o tom aspektu reći nešto.
Čedomir Cvetković
Beograd
