O krpicama i krvi
Tema teška, ali, uslovno rečeno, tuđa i stara. Time i muka malo manja.
Gledaocima ugušenim zgusnutom i agresivnom predizbornom kampanjom – jer nije lako progutati toliko krupnih reči kojima se slika stvarnost ovdašnja (e da bi je oni kojima se u nedelju pokloni glas namah popravili i ulepšali!) – ponuđen je otklon. „Ključ” se okrenuo aktuelnostima u susednoj Hrvatskoj, odnosu vlasti, crkve, građanstva prema događajima iz Drugog svetskog rata. Pod naslovom „Šta NDH predstavlja Hrvatima danas” emisija RTS-a usredsredila se na stratišta u Jasenovcu i Blajburgu, prirodu najvećeg ustaškog logora, žrtve komunističke pobedničke odmazde, zločince, žrtve... i pogled na sve to iz istorijskog, političkog i laičkog ugla.
Ovim veoma složenim sadržajem bavili su se u beogradskom studiju gosti iz Zagreba srčano, polemično, iskreno, temperamentno, a zahtevna voditeljska uloga prevazišla je moći Nataše Miljković. Kao i u nekim ranijim primerima, kad se među sagovornicima rasplamsa žar diskusije, kad se mišljenja oštrije suprotstave, voditeljkane uspeva da održi čvršću organizaciju programa i da usmeri tok emisije tako da se ravnomernije uključe sve pozvane ličnosti. I verovatno baš iz straha da ne ispusti sve konce iz ruku, ona se suviše uporno vraća na svoje početne postavke i pitanja, ne koristi dovoljno spretno iskaze gostiju kao „šlagvort” za dalje razvijanje priče na zadatu temu.
Svoj voditeljski stil Nataša Miljković može da usavršava postepeno, ali bi do boljitka mogla da stigne odmah – kad bi promenila stilistu, odnosno butik u kome se oblači (time, možda i držanje tela tokom nezahvalnog stajanja tokom cele emisije).Kao što je pre godinu dana bila zapamćena po tome što se za emisiju posvećenu godišnjici ubistva premijera Zorana Đinđića obukla u haljinicukombinezonče, tako se sada, za razgovor o streljanjima, ubistvima maljem i kamom, o desetinama i stotinama hiljada stradalih u krvi, obukla kao za plažu – u bermude i majičicu na bretele. Gola ramena mogu biti modni „zaštitni znak” ove lepe mlade žene, ali neprikladnost njene odeće tipu programa koji vodi, posebno u nekim prilikama, drastično bode oči.
Voditeljke RTS-a, uopšte uzev, trenutno ulaze u najužu konkurenciju za neslavnu titulu najgore odevenih devojaka na domaćim televizijama. Treba samo pogledati svakodnevnu „Slagalicu” ili emisije, sve do završne, „Avalskog tornja”. S izuzetkom „Dnevnika”, gde se poštuje princip jednostavnosti i svedene elegancije, odsustvo dobrog ukusa vidi se kod mnogih poslenica Javnog medijskog servisa Srbije (ili bar kod onih koji su zaduženi da im nabavljaju sponzorsku odevnu podršku). Jevtino, neskladno, napirlitano. Povremeno čak uličarski.
Eh, krpice, reći će neko. Nevažno. No sve što se nađe na ekranu važno je – jer je znak i poruka.
TV kritika
Branka Otašević
Politika, 10. maj 2008.
